Zašto se meštani i potomci vraćaju u selo Matarova, na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom

Selo Matarova nekada je imalo više stotina stanovnika, danas ih je pedesetak rešenih da ostanu na svom ognjištu. Raduje sve više mladih koji formiraju porodice i budućnost grade poslovima na svom imanju.

“Imam troje dece, suprugu, radimo, bavimo se poljoprivredom, stočarstvom, imamo dosta dobar uslov za sad za život. Dobili smo i put, gradimo i crkvu’, kaže Veljko Veljović iz sela Matarova.

“Ljudi iz našeg kraja uopšte ne tretiraju ni voće ni povrće nikakvim herbicidima i to uspeva”, kaže Petar Vukadinović iz sela Matarova.

Od proleća do kasne jeseni selo oživi kada se i oni koji su otišli vraćaju korenima i planiraju obnovu rodnog kraja.

“Mi smo tu dolazili kod bake i deke, tu se igrali sa drugom decom. To je bilo nekako jako važno i za moj razvoj i razvoj mog brata i sestre. Tu smo imali baš neke trenutke i ta sećanja su razlog što se uporno vraćamo”, navodi Ana Koprivica, iz Beograda

Obnova duhovnog života je u prvom planu kako bi ovaj kraj oživeo, zato ovi gorštaci ističu radne akcije i mobe u selu i kažu da njihova sloga i jedinstvo rešavaju sve probleme.

“Sami smo odlučili da napravimo crkvu, sami finansiramo. Lepo je naravno i daće bog da se krsti neko u ovoj crkvi”, kaže Aleksandar Lukić, predsednik MZ Matarova.

“Koliko u nekom duhovnom smislu ima značaj crkva toliko i ovaj put u funkcionalnom smislu. Zaista taj nam je put otvorio oči. Narod dolazi, kuće se obnavljaju, njive se obrađuju. Sveta je sve više tako da zaista imam posebno zadovoljstvo da se radujem danas sa ovim ljudima što idemo u tom pravcu”, kaže Mileta Koprivica, predsednik odbora za izgradnju crkve u selu Matarova.

Matarova je najbrojnije, od pedesetak sela uz Administrativnu liniju, gde je deset potpuno ugašeno.