Stočari iz Banata traže da se prekine sa praksom preoravanja pašnjaka

Stočari koji žele da povećavaju stado, smatraju da pašnjacima treba da se upravlja na osnovu jednog registra i da površine za napasanje i senokose treba da koriste isključivo oni koji imaju stoku, jer na terenu trenutno nije tako.

"Veliki deo pašnjaka zakupili su ljudi koji jednostavno nemaju HID broj, što znači da uopšte se ne bave stočarstvom. Imamo i dobar deo pašnjaka koji su i preorani, koji su kupljeni kao pašnjaci, ali su kasnije na neki način preorani. Isto se borimo protiv toga, pokušavamo da dovedemo to u red", navodi Saša Radojević, stočar iz Kovina.

Kada bi se stočarima omogućilo da održavaju pašnjake po pravilima struke, da ih koriste na duži vremenski period, onda bi oni imali i interes da ih čuvaju, navodnjavaju i zasejavaju. Stočari takođe očekuju da se pašnjaci daju u zakup besplatno uz obavezu plaćanja naknade za odvodnjavanje, jer je korist od njih višestruka za razvoj stočarstva.

"Prvenstveno tovne rase goveda, to je ono što je isplativo da bude napolju, sistem krava-tele, ovce normalno i koze. Kad vi osam meseci hranite vaše životinje na drugoj hrani, ne treba da vam kažem koji je to ekonomska ušteda. I druga stvar te životinje su stvorene da se kreću, da pasu. Ne da budu u objektima, u štalama", ističe Josip Češljar, iz PSSS Senta.

Jedan od predloga sa sastanka stočara, udruženja odgajivača tovnih rasa, predstavnika lokalnih samouprava Banata i dela Bačke, inspekcije i Uprave za poljoprivredno zemljište koji je opdržan u Mužlji kod Zrenjanina je da se menjaju odredbe zakon vezane za pašnjake, da se u pooštri kontrola, jer ako od preoravanja pašnjaka prođe dve godine takav slučaj pravno zastareva.

Aleksandra Mičeta, iz Uprave za poljoprivredno zemljište objašnjava: "U saradnji sa Poljoprivrednom inspekcijom vrše se kontrole nezakonitih aktivnosti. Ukoliko dođe do nezakonitosti u korišćenju podnosi se inicijativa za pasivan status tog gazdinstva koje je zloupotrebilo ovaj način korišćenja pašnjaka. raskida se ugovor o zakupu, tako da se preduzimaju sve zakonom predviđene mere za sankcionisanje tih nepoželjnih ponašanja."

Kazne za one koji ne poštuju pravila o korišćenju pašnjaka su takođe niske za fizička lica do 20, a za pravna do 200 dinara. Srbija ima 185.000 ha pašnjaka, od toga 75.000 koirste sela, a od preostalih površina 51.000 ha je izdata u zakup, a oko 60.000 hektara se tek planira izdavati.