Crnotravac Dalibor Savić jedini u tom delu Srbije dobio sertifikat za proizvodnju suvog ćumura od bukovog drveta

Dim kao zov života kojeg je nažalost na crnotravskom prostranstvu, prekrivenom šumama, sve manje. Oslanjajući se na bukvu i pomoć tehnologa, četrdesetjednogodišnji Dalibor Savić posle decenije upornosti došao je do vrhunskog proizvoda. Bez dodavanja vode i naknadno drva, od potpaljivanja vatre brezovom korom do sipanja u džakove, ćumur, traži 24 sata.

„Suv ćumur se pokazao vrlo efikasan na skari, nema zadržavanja masti, zbog vlažnosti, jer vlažnost ćumura je nekih 0,2 do 0,5 posto. Jedinii smo na teritoriji Srbije ko je uspeo da napravi suv ćumur, nezaparen. Svi proizvođači kolege koje smo obišli većinom su radili sa zaparivanjem. Sipaju vodu", navodi Dalibor Savić, proizvođač ćumura iz Mlačišta.

Suvi ćumur od bukovog drveta pravi se i na zemlji samo, znatno duže, do dve nedelje. Kvalitet je isti i namenjen je za pripremu hrane. Za crno zlato proizvedeno u Mlačištu stiglo je i priznanje Ministarstva privrede.

„Prilikom dodeljivanja sertifikata smo saznali da smo prvi i jedini u Srbiji ko je uradio sertifikat bukovog, suvog ćumura. To je meni veliko priznanje, to mi je nešto što mi je vrlo drago, jer mi širi dalje posao i dalji razvoj", ističe Dalibor Savić.

Prljav je ovo posao, rudarski. Ruke crne, ali srce ispunjeno. Oko Dalibora i supruge, koja je najveća podrška, deca. Ovaj posao im je glavni izvor prihoda.

„Radimo svi, ko koliko može, ko kad može priključi se. I dečica idu u školu, kad se vrate tu su, tako da funkcionišemo, za sad je super", kaže supruga Olivera Savić.

Na pitanje - šta si ti sve radila, ćerka Aleksandra Savić, odgovara: “Sekla sam konac, dodavala sam drva i išla sam da donesem mami od kuće".

Aleksandar je prva beba rođena u Mlačištu posle 4 decenije. Sa jedanaest godina vozi traktor, motokultivator, pomaže roditeljima i niže petice u školi.

Aleksandar Savić kaže da ima sve petice i želju: “Da ova firma postane još veća i još naprednija”, a on možda inženjer.

Zamila ga je, kaže Dalibor, rosa Čemernika, a njene padine prehranile. Pre samo petnaestak godine bio je bez ičega. Uz ćumur danas gaji mangulice, proizvodi krompir i pasulj, prerađuju šumske plodove. U svojini i zakupu oko 120 hektara zemlje. Crna Trava je gotovo opustela, a moglo bi dručačije, potvrđuju Savići.

„Mladi ljudi, koji žele da rade, mogu da opstanu u Crnoj Travi, kao i u bilo kom delu Srbije, da napreduju, nedostaje nam malo uređivanje puteva i to je to", zaključuje Dalibor.