Kako je jedan Leskovčanin pokrenuo akciju sadnje neobičnog drveća?

Ima dvadesetjednu godinu, studira ekonomiju, ali više od svega voli prirodu i retke sorte drveća. Nikola Stanković je prvu sadnicu zasadio još kao dečak ugledajući se na dedu. Danas svojim primerom hoće da pokaže kako uz malo volje Leskovčani mogu da oplemene parkovske površine u svojim naseljima. Do sada je zasadio 51 stablo, a na društvenim mrežama pod nazivom "Ozeleni Leskovac" okuplja sugrađane oko ideje očuvanja prirode, tradicije i identiteta.

“Zasadio sam crveni bor jedno karakteristično drvo, najstariji četinar koji raste od 20 do 50 metara otporan je i raste na svakom zemljištu. To je sve krenulo od mog čukundede koji je posadio lipu i od te lipe je sve krenulo”, navodi Nikola Stanković iz Leskovca.

Za sve što radi Nikola ima punu podršku svojih komšija u naselju Dubočica. Oni su se zahvaljujući njemu podsetili kakav ukus imaju stare i zaboravljene sorte, šljiva, krušaka, mušmula, a tokom leta kako kažu neće brinuti za hladovinu.

“To je sve lepo, ja kažem bravo što to radi i što su se setili, oplemeni sredinu. Jer nama to treba - priroda”, kaže Zoran Adamović iz Leskovca.

Uz sadnice Nikolu naravno najviše oplemenjuje njegova Nikolina ili Megi kako je zove njena majka Sara. Sara je iz Brazavila, glavnog grada Republike Kongo došla u Niš da studira Francuski jezik. Preko društvenih mreža upoznala je Nikolu, a onda je na svet došla Nikolina. Sari je, kako kaže, u Srbiji lepo. Snašla se brzo, posebno voli naše praznike Božić i Uskrs kada se okupi porodica, a zavolela je brzo i leskovačke specijalitete.

“Meni je lepo, ljudi su dobri. Najteže je kad izađem na ulicu ne znam čoveka, nema ni - ćao, nema da te pozdravi, samo pita - odakle si. Sviđa mi se hrana, jedem sve, najviše punjene paprike”, naglašava Sara Baruketa Maganga Stanković.

Sara i Nikola uživaju u šetnjama sa svojom Nikolinom. Kada poraste mala Leskovčanka sigurno će sa svojim ocem nastaviti sa ozelenjavanjem svog rodnog grada.