Na dan omladinskih radnih akcija - sećanja nekadašnjih pirotskih akcijaša
Povodom sećanja na 1. april koji se nekada obeležavao kao Dan radnih akcija u Pirotu je upriličena foto-dokumentarna izložba „Mi gradimo prugu - pruga gradi nas“, posvećena jednom od društvenih fenomena nekadašnje SFRJ. Namera autora nije bila, kako kaže, nostalgija i romantično prikazivanje tadašnjeg društva, već podsećanje na vreme zajedništva, entuzijazma i solidarnosti.
Ruke pune žuljeva i takmičenje - ko će više iskopati, izgraditi, zasaditi - ne za novac, već za pohvalu i udarničku značku. Mnogi su ih dobili više puta, poput Piroćanca Zorana Lazarevića, koji je bio na preko 30 omladinskih radnih akcija.
“I dan danas sam ponosan i na značke i na ovu brigadirku. Jer to su bile sjajne godine mog života. I voleo bih, ako bi se to ponovo nekako organizovalo, ja bih krenuo”, navodi Zoran Lazarević, višestruki učesnik ORA. “A ova bluza je iz 1978. godine, vezuje me ljubav prema toj devojci koja ju je vezla“, pokazuje Zoran.
Danas možda nije lako razumeti ustajanje u cik zore i taj način razmišljanja, ali se nekada za odlazak na radne akcije tražilo mesto više.
“Neverovatno je da omladina sa onakvim entuzijazmom može da radi. Jer imali smo iz Pirota brigade koje su krenule, treba da odu 50 brigadira, prijavljuje se 120 i neverovatno je da je bilo i urgencija da mu dete ode na radnu akciju”, seća se Vladimir Manić, komandant ORA Pirot 1982.
Brigadirsko naselje u Pirotu bilo je smešteno u zgradama škola. Mladi iz svih krajeva Jugoslavije radili su na sređivanju dna Zavojskog jezera, pošumljavanju nedostupnih terena na Staroj planini i još mnogo toga, a društvo je od ovakvih akcija imalo samo koristi, kažu akcijaši.
Dragan Denčić, zamenik komandanta za radilište ORA Pirot, kaže da je 1982. godina bila izuzetno uspešna, kao i 1986. godina. „Mi smo bili u to vreme, slobodno mogu da kažem, možda i najprofitabilnije preduzeće u Pirotu. Apsolutno, sve što su brigadiri trošili na radnoj akciji, oni su i zaradili”, ističe Denčić.
Goran Nikolić, predsednik Udruženja učesnika ORA dodaje: “Akcijaši su radili izuzetno, takmičili su se između sebe i ostvarili su velike rezultate. Dakle, omladina je gradila nekakve objekte, ali su u isto vreme kroz taj stvaralački rad, izgrađivali i sebe.“
Rad, sportske aktivnosti, koncerti najpoznatijih umetnika, ali i neraskidiva prijateljstva i ljubavi - tako je izgledao akcijaški život. A taj takozvani društveno-koristan rad nije bio deo projekata, već odluka pojedinca da ostavi nešto iza sebe, makar par metara pruge, puta ili pošumljenu golet - na kojoj su sada guste četinarske šume.
