Novi Sad: "Almašani" dobitnici evropskog priznanja za zaštitu ugroženog kulturnog nasleđa

Uski sokaci Almaškog kraja i građevine stare stotinama godina, poslednji su u kojma se može videti lik nekadašnjeg Novog Sada. Podigli su ih Srbi iz sela Almaš, koji su 1717. godine ovde počeli da grade svoj Novi Sad. Kada su autentičnu arhitekturu načela bezlična rešenja i nemar investitora, a grad planirao da izgradi saobraćajnicu tik uz pravoslavnu Almašku crkvu, njihovi potomci odlučili su da nasleđe predaka zaštite.

"Ako hoćemo da pričamo na temu Novog Sada i pokažemo njegovu slojevitost kroz vreme, onda moramo da imamo sve to. Ako bi Almaški kraj bio devastiran, kao i ostali delovi grada, mi dolazimo u situaciju da imamo grad koji je monolitan i svedočanstvo vremena iz kojeg dolazi, više ne postoji. Imamo nove zgrade koje su starosti između 30 i 50 godina i to je to, znači Novi Sad nema više ništa što ga vezuje za ono staro vreme", kaže Marijan Majin, predsednik Udruženja građana za zaštitu nasleđa „Almašani".

Za razliku od drugih delova grada ulice su mu krivudave, jer su tadašnji Srbi zemlju krali od reke i gradili jednostavnom logikom - ako naiđeš na prepreku, ti je obiđi. U kraju se nalazi nekoliko spomenika kulture, poput zgrade Matice srpske, kao i Zmaj Jovina gimnazija, a ima jednu od najužih ulica u bivšoj Jugoslaviji, široku manje od dva i po metra.

I zove se Lađarska ulica, zbog toga što je Almaški kraj od Novog Sada bio odvojen dunavskim rukavcima, pa se do njega odavde išlo čamcima

Srušena fabrika svile, danas je kulturna stanica, stare kuće u kojima je prevođen Don Kihot na srpski, ali i u kojima su živeli mnogi naši velikani, su sačuvane. Angažman "Almašana" rezultirao je zaštitom države celog kraja, ali i doprineo potpunoj rekonstrukciji, koja je u toku. Obnavlja se oko 600 kuća i 20 ulica, kao i njihova kompletna infrastruktura.

"Almaški kraj je nešto po čemu se Novi Sad počinje i te kako ponositi i mnislim da je nešto što će pokazati u perspektivi kolika je vrednost ne samo na terenu vezano za prostor, nego i za ljude koji su na terenu međusobno prepoznali da su oni ti koji moraju proaktivno učestvovati ako žele da njihov prostor bude lepši, da bude smisleniji", navodi Marijan Majin, predsednik Udruženja građana za zaštitu nasleđa “Almašani".

Žiri u obrazloženju nagrade ističe da Almašani predstavljaju "izuzetan primer građanske hrabrosti i vizije", ali i model za druge

"To je nagrada za postojanost i za istrajnost. I puno je malih organizacija, pojedinaca, boraca za baštinu, koji vremenom se umore i ostanu sami. I zbog toga je i za naš važno da ova nagrada bude posvećena i njima i da bude jedno veliko ohrabrenje za sve njih", kaže Violeta Đerković iz Udruženja građana za zaštitu nasleđa „Almašani"

Žiri dodaje da se njihov rad posebno izdvaja u sposobnosti udruženja da poveže civilno društvo i institucije sa zajedničkim ciljem očuvanja.

"Istinske rezultate je nemoguće postići bez istinskog razgovora, koji podrazumeva uvažavanje sagovornika, čak i onda kada imate potpuno različite poglede na temu. I mi smo taj naš kapacitet za razgovor veoma razvili tokom ovih dvadeset godina”, kaže Violeta Đerković iz Udruženja građana za zaštitu nasleđa „Almašani".

Zahvaljujući inicijativi Almašana, kuće srpskih velikana biće obeležene, a Sava Vukosavljev dirigent i kompozitor i srpski prosvetitelj i knjževnik Zaharije Orfelin dobiće i spomenike - jer, Almašani imaju i povereni amanet Dositeja Obradovića- da Novi Sad neće biti grad dok se Orfelinu ne oduži.