Izložba o ćirilici u šabačkoj Školi primenjenih umetnosti

Kroz vekove, menjala se i prilagođavala. Od starih rukopisa do savremenih fontova, postala je mnogo više od grafičkog znaka - deo tradicije i duha jedne zajednice. Mladim autorima je velika inspiracija.

“Izabrala sam reč kojom ću se baviti, i to je ekologija, odbačenim stvarima sam dala novi život, ekologija je internacionalna reč i na skoro svim jezicima se isto piše”, kaže učenica Anja Isaković.

“Ja sam izabrao slovo R i moja ključna reč je "Reč". Tokom istraživanja saznao sam da mnoge države u oblasti Balkana, Baltika, severne i srednje Azije, koriste ili su korisile ćirilicu, tako da sam izabrao da zastave svih tih država stavim na moje slovo”, navodi učenik Aleksa Petrović.

Nasleđe, veština i originalna autorska rešenja, zastupljeni su na izložbi koju već 24 godine zajedno organizuju Biblioteka šabačka i Škola primenjenih umetnosti.

“Radovi na izložbi “Ćirilica, svetska i naša” predstavljaju zajednički imenitelj različitih naroda. Dakle, naši učenici su, kroz slovo i grafem naše ćirilice, ali i ćirilice drugih naroda, oživeli svako slovo, ono je postalo priča, svaka linija je dobila izraz, ćirilica je dobila novo lice, pokret, boju, oblik”, navodi Nevenka Đokić, direktorka Škole primenjenih umetnosti.

“Specifično za ćirilicu je što je prisutna i u zemljama poput Mongolije i Tadžikistanam koje nisu iz tog slovenskog korpusa jezika, vrlo staro pismo koje se proširilo među slovenskim narodima pravoslavnog obreda i negde u 12. veku postalo zvanično ili jedino pismo među njima”, navodi Jelena Podgorac Jovanović, direktorka Biblioteke šabačke.

U Biblioteci šabačkoj, izloženi su radovi učenika svih obrazovnih profila Škole primenjenih umetnosti. Sklad slova, sagradio je oblike i dekorisao površine na različitim materijalima, od hartije i platna, do drveta, gline i kamena.