Obuka direktora Centara za socijalni rad - za saradnju s medijima

Kad se prag Sigurne kuće prekorači trpljenju, najčešće zbog dece, došao je kraj. NakoniIspovesti o bolu, zlostavljanju, poniženjima, ovo postaje mesto utehe, razumevanja, podrške, često novog početka. Čerdesetogodišnjoj Leskovčanki suze još nisu presahle, ali uz pomoć stručne službe Centra za socijalni rad okrenula je važnu životnu stranicu.

„Sve najbolje, mnogo mi se život promenio za tih tri meseca kako sam ja bila ovde, pogotovo najmladjem detetu isto, smirenija je smeje se ššto je meni najbitnije kod moje dece, to mi je najbitnije od svegada mi se decasmeju, a ne da se sekiraju", navodi nekadašnja korisnica Sigurne kuće u Leskovcu.

Jedna od lepših priča o kojima zbog zakonskih okvira u Centru za socijalni rad ne govore. I nije usamljena.

„Za ponos jer smo uspeli da jednoj mladoj osobi kojaje bila na smeštaju kod nas pomognemo da ostvari da kažemo određene svoje snove, naravno da o tome ne smemo da pričamo", kaže Predrag Momčilović, predsednik UO Asocijacije Centara za socijalni rad.

Najviše predmeta vezano je za složene porodične odnose. Izmeštanje dece iz porodice kao nužni korak najčešće u javnosti dovodi do osude radnika u sistemu socijalne zaštite.

Vladimir Antić, direktor Centra za socijalni rad Trstenik objašnjava: „Kada roditelji izbegavajući sopstvenu odgovornost neretko u medije izadju sa informacijama da je do izdvajanja došlo zbog siromaštva ili iz drugih razloga onda dolazimo do problema jer Centri nemaju mogućnost da izadju sa izveštajima lekara koji bi govorili o teškoj zdravstvenoj zapuštenosti ili nebrizi roditelja sa povredama dece, a tome prethodi čitav set mera koji su podrška roditeljima i porodici pre nego što do izdvajanja dodje što je definitivno zadnja mera i nešto što Centri jako nerado čine".

Senzacionalizam i brzina ispred novinarske profesionalnosti. Ali, krivac je i nepristučnost sistema socijalne zaštite i nesaradnja sa medijima.

„Naravno da smo mi poznati po tome što smo krut sistem što naše informacije ne smemo da plasiramo u javnost zbog poverljivosti podataka, zbog tajnosti podataka u veza sa strankama sa kojima radimo, pogotovo kada su deca u pitanju i zbog toga se mi često u medijima predstavljamo kao neko ko ne saradjuje sa medijima", ističe Predrag Momčilović, predsednik UO Asocijacije Centara za socijalni rad.

Treba pronaći balans izmedju zaštite podataka i identiteta stranaka s jedne strane i s druge interesovanja javnosti.

„Centar za socijalni rad i njihovi direktori, uopšte socijalni radnici nikako ne bi smeli medije da doživljavaju kao pretnju već kao podršku", naglašava Jelena Skenderija, novinar-predavač.

Saradnja sa medijima je na obostranu korist, poruka je trodnevnih obuka, organizovanih za rukovodioce Centara za socijalni rad.

„Mislim da zaslužuju jedan proaktivni pristup, jedan, a i onda kad su krizne situacije prosto da se odgovorno pristupa prema javnosti da javnost ne bi bila izmanipulisana od strane onih koji možda pažnju javnosti zloupotrebljavaju izvrćući činjenice koje su pred nama", smatra Tatjana Macura, ministarka bez portfelja.

Osuda javnosti jeste teret ovog posla, ali osnaživanje radnika Centara za socijalni rad kroz informisanje šta tačno rade način je da se to promeni.