Zašto se u Srbiji smanjuje proizvodnja krompira?
Setva krompira je ovih dana počela i više regiona u Srbiji, a proizvođači ga seju do maja u više navrata. Gajanje krompira kod nas se smanjuje, jer proizvođači ne mogu da izdrže konkurenciju jeftinijeg uvoznog krompira.
U Moravičkom okrugu, poznatom po proizvodnji krompira, proizvođači su u dilemi koliko posejati ove godine. Dragić Plazinić iz Guče je među onima koji su krompiru ostali verni i pored nepovoljne cene.
"Mi nismo smanjili, četiri hektara sejemo standardno, ali komšije, prijatelji vidim da svi smanjuju. Da nemaju račun da seju", navodi Dragić Plazinić, proizvođač krompira iz Guče.
Vojislav Šokšić iz Taraša već je završio setvu na 3 i po hektara. Decenijama je u ovom selu krompir bio prvi izbor na delimično peskovitom zemljištu u priobalju Tise.
"Idealno je bilo možda pre, ali sad došle te suše velike, temperature visoke, koje njemu ne pogoduju baš tako”, kaže Vojislav Šokšić, proizvođač krompira iz Taraša. Na pitanje - da li postoji mogućnost za zalivanje, za navodnjavanje, odgovara: “Postoji mogućnost, ja i zalivam. Ima to efekta, ali malog efekta, nije to baš nešto. Najbolje je kad priroda da svoje."
Proizvođač iz Gložana Miloslav Kiselja je prošle godine imao pet, ove planira oko tri hektara pod krompirom. Visoka ulaganja i neizvesna borba sa uvoznim krompirom su ozbiljni izazovi sa kojima se suočava.
"Kila semena košta evro trideset, treba tona đubriva da se baci, treba to prskati. Svakih deset dana se prska od bolesti. Treba i navodnjavanje. Problem su nam i podzemne vode, mi polako ostajemo bez vode u zemlji. Što se tiče drugog dela priče - što se krompir uvozi sa zapada, koji je prošle godine prerodio, oko tri miliona tona Evropa je imala viška. I tržni viškovi krompira, jedan deo dolazi u Srbiju po ekstremno niskim cenama", ističe Miloslav Kiselja, proizvođač krompira iz Gložana.
U poređenju sa uvoznim, krompir proizveden u Srbiji je kvalitetniji, ističu stručnjaci.
"Što su kod njih i subvencije više i koriste se drugačiji sistemi uzgoja i drugačije sorte koje po kvalitetu ne mogu da pariraju našim sortama. Međutim, tržište zahteva pre svega da isporuka bude stalna, konstantna, da kvalitet bude konstantan, a kakav je taj kvalitet to nije bitno. Znači bitno je da on lepo izgleda u pakovanju", naglašava Milan Damljanović, iz PSSS Čačak.
U Nacrtu Strategije poljoprivrede navodi se da tendencija smanjenja površina pod krompirom traje još od 2014. i ima ga duplo manje nego tada, oko 25.000 hektara. U strukturi povrtarske proizvodnje sa 28 odsto i dalje je najzastupljeniji na našim njivama.
