Rasad iz šabačke poljoprivredne škole i za tržište

Više vrsta povrća niklo je u stakleniku na školskoj ekonomiji. U kontejnerima su različiti hibiridi, a na praksi, poljoprivrednii tehničari koji uz nadzor profesera proizvode rasad.

“Svaku vrstu posejemo u jedan kontejner, i svaku vrstu obeležimo. Da bi znali kasnije, kad je priprema za pikiranje, da bi znali, da se ne bi slučajno pomešali jer dok su mali i u početku nicanja, one se mnogo ne razlikuju. Paprici i paradajzu je potrebno oko tri”, kaže Anđela Kuzmanović iz Bukora.

*Ovde je sam početak, od razvića semena, pa do ploda. Brinemo o temperaturi, vlagi zemljišta, da bi seme bilo zdravo. Takođe i plod”, navodi Tijana Vuletić iz Krnula.

Iz staklenika, mlade biljke presađuju u plastične čaše i prenose u plastenik. Paradajz zalivaju svakog dana.

“Posejan je pre mesec dana, pikirila smo ga pre tri dana. A za prodaju će biti posle Uskrsa. Sve zavisi od vremenskih uslova”, navodi Andrijana Vukašinović iz Platičeva.

“Trenutno smo ispikirali strane sorte, big bif i amati. Dok kupci više negde gledaju da uzimaju domaće sorte koje su ukusnije, mesnije”, kaže Aleksandar Kovačević iz Krupnja.

Ove sezone, u poljoprivrednoj školi proizvešće 30.000 rasada, najviše paradajza i paprike.

“Sve ono što se u teoriji nauči u toku nastave, ovde se sve praktično uvežbava i na časovima vežbe i praktične nastave. Naši učenici, neguju, seju sade biljke, koje se koriste i za našu proizvodnju, i ovde na ekonomiji, ali svakako i za plasman na tržište. Evo ovih dana ljudi se raspituju, dolaze, svakodnevno pitaju jeste li počeli da radite rasad paradajza, paprike”, kaže Milanka Živanović, profesor Srednje poljoprivredna škola sa domom učenika.

Uz biljke, đaci brinu i o životinjama. U štalama je 100 grla goveda. Škola ima krave, i svoju mlekaru.

“Imamo proizvodnju od nekih 500 litara, pa i više mleka dnevno. Jedan deo prerađujemo u našoj školskoj mlekari, za proizvodnju sira koji se koristi kasnije u pekari, a drugi, veći deo se prodaje šabačkoj mlekari”, kaže Dragana Geratović, pomoćnik direktora i profesor stručnih predmeta.

“Zaista vredi, i dosta se toga nauči, iako ume da bude teško. Imamo stočarsku praksu, radimo sa kravama, pregledamo ih. Učimo o njima. Imamo takođe i konjarstvo”, navodi Marjana Jovanović iz Šapca.

Osim domaćih, hrane i neguju i divlje životinje u zoološkom vrtu. U školi kažu, da na imaju mesta i za nove vrste, koje očekuju od saradnje sa drugim zoološkim vrtovima.