Kada nasilje postane sadržaj za mreže – snimak ponižavanja devojčice i tuča učenika u Novom Sadu

Da joj je ćerka žrtva vršnjačkog nasilja saznala je od roditelja iz škole. Prosleđen joj je uznemirujući snimak, koji je dan ranije već kružio društvenim mrežama, a na kojem nekoliko starijih učenica i dečaka maltretira njeno dete.

"Vidi se da su je ponižavale, da su je naterale i da klekne, da su je naterale da se izvinjava, tu je bilo još nekih dečaka sa strane koji su dobacivali, čak da su govorili da je previše dosadno, pa je onda došlo i do fizičkog obračuna, dobila je šamar i pesnicom su je udarili u vilicu da bi verovatno to njima bilo interesantnije", kaže Slobodanka Mitković, majka devojčice.

Slučaj je odmah prijavljen školi i policiji, ali se, kako kaže, i dalje oseća nesigurno, jer nasilnici ne pokazuju empatiju i kajanje.

"Što je sve snimano sa namerom da se pokaže svima i da se deli dalje", navodi Slobodanka Mitković, majka devojčice.

Pet dana kasnije dvojica starijih mladića upali su u dvorište Elekrotehničke škole, zatim su palicama, rukama i nogama, pretukli osamnaestogodišnjeg učenika i naneli mu teške telesne povrede. Uprkos tome što je stav društva pooštrena kaznena politika, struka navodi da ni policijaci u školama, niti represivne mere, do sada nisu doneli značajne rezultate. Uzrok je kažu, i u ogledalu odraslih, a dominantan oblik je digitalno nasilje, koje je kojem je u poslednje tri godine izloženo svako drugo dete u Srbiji.

"Dokle god mi prikazujemo te konflikte i tako na taj način rešavamo probleme, deca će kao naši vrlo dobri imitatori raditi to na isti način. Sa druge strane, svakako da nedostaje prevencija, rano prepoznavanje problema jer tu zapravo kaznena politika ne može da zameni taj tretmanski rad", kaže Jovana Škorić, sociolog- istraživač

Vodeći teoretičari navode da deca usvajaju obrasce ponašanja posmatrajući značajne osobe iz svog okruženja - roditelje, vršnjake, nastavnike, ali i medijske sadržaje.

“U nekim slučajevima nasilje može biti i kompenzacija za doživljaj lične inferiornosti i za doživljaj lične nesigurnosti, ali prosto prethodno iskustvo u viktimizaciji”, kaže psiholog Bojana Tankosić.

Posledice koje trpe žrtve mogu biti višestruke i dalekosežne, od anksioznosti, izbegavanja škole i vršnjaka, do psihosomatskih problema.

"Glavobolja, bolovi u stomaku, poremećaj sna, poremećaj apetita, a ako govorimo o nekim drugim posledicama, one mogu sezati čak do post- stresnog traumatskog poremećaja i generalno se mogu odraziti na probleme mentalnog zdravlja, ne samo u tom periodu kada dete proživljava vršnjačko nasilje već i u nekoj kasnijoj životnoj dobi", navodi psiholog Bojana Tankosić.

Ne postoji jedan uzrok, niti jedno rešenje za vršnjačko nasilje, ali ono u čemu su saglasni stručnjaci, jeste pristup koji uključuje porodicu, školu, zajednicu i društvene institucije, sa akcentom na razvoj socijalno - emocionalnih veština poput empatije i nenasilne komunikacije kod dece.