Nakon praznika prazni novčanici
Dobro znani fenomen "praznog novčanika", nekako uvek ide uz mesec januar. Troši se neumereno, često odlazi u dozvoljeni ili nedozvoljeni minus, pa kasnije tokom meseca stigne naglo otrežnjenje. Zato i deluje da januar ima 60 a ne 31 dan.
Dok se u ostatku sveta praznična euforija završava 2. januara, u Srbiji tek počinje drugo poluvreme, a to su Badnji dan, Božić, Sveti Stefan, pa srpska Nova godina i Sveti Jovan, jedna od najvećih slava. Bilo da pripremate trpezu ili odlazite u goste, svaki od ovih dana iscrpljuje kući budžet. Sredinom januara, u marketima ali i na pijacama, već primetno opada promet, o čemu svedoče i građani.
I dok smo u decembru obično pod uticajem praznične euforije, sredinom januara stiže otrežnjenje. Povratak na posao, visoki računi za grejanje, čak i manjak dnevne svetlosti utiču da se ljudi osete generalno lošije. Treći ponedeljak u januaru zato je i proglašen najdepresivnijim danom u godini, upravo zbog praznih novčanika, lošeg vremena i propalih novogodišnjih odluka. Građani se slažu sa tom konstatacijom.
Da je januar najduži mesec u godini saglasni su i ekonomisti. Iracionalni faktori prekomernog trošenja počinju da deluju već u drugoj polovini decembra, a tu je i tradicija, emocionalni pristup kupovini i društvene norme da nešto mora da se proslavi.
O tome je govorio i profesor doktor Petar Veselinović, ekonosmista.
Čini se, ipak, da je sve više onih koji se pruže onoliko koliko je guber dugačak. Ako se u kompletnu priču uključi agresivni marketing, praznične akcije, dekoracije i mirisi u tržnim centrima, koji podsećaju na detinjstvo, pa i tuđe objave na društvenim mrežama, onda je donekle jasno zašto se tokom prazničnih dana ponašamo iracionalno. Otrežnjenje stigne upravo ovih dana.
Коментари