Solidarnost u domu Lackovića nakon požara u mačvanskom selu Očage

U požaru, koji je izbio u domaćinstvu Lackovića u mačvanskom selu Očage, uništena je štala ali je, zahvaljujući pomoći meštana i vatrogasaca, 26-godišnji Sreten Lacković uspeo da spase stoku i spreči veću štetu. Da bi ponovo mogao da nastavi da radi i uveća stočni fond, u pomoć su mu pritekli odeljenski starešina i školski drugovi.

Za pola sata nestao je ceo krov i dve i po hiljade bala sena. Od vatre i dima uspeo je da spase telad, ovce i svinje koje je hranio, dok se buktinja širila krovom štale.

"Od stočarstva živimo, za seljaka to je više od štete", kaže Sreten, zahvalan meštanima Očaga i vatrogascima za pomoć oko stoke i što vatra nije zahvatila mehanizaciju i kuću.

Sreten Lacković, iz Očaga, dodaje: "Bio sam ukočen, zaleđen, nisam mogao da reagujem, pomogli su mi psihički da dođem sebi."

Zgarište nije uspelo ni da raščisti, nije imao ni snage ni vremena. Teško je preboleo gubitak dede koji mu je bio velika podrška, a nakon požara ostao je i bez oca, sam na imanju sa poljoprivrednim i životnim mukama. Školski drugovi i razredni starešina ga nisu zaboravili. Prve grede i lesonit ploče za obnovu štale stigle su u avliju povučenog, tihog momka, omiljenog iz školske klupe.

Nemanja Zornić, iz Klenja, objašnjava: "Sreten je jednostavno momak koga u životu ništa nije zaobišlo, sve što je moglo da ga snađe ga je snašlo, a ovo je nešto oko čega mi možemo svakako da mu pomognemo. Nakon što smo ga obišli razredni i ja, na njegovu inicijativu pokrenuli smo ovu akciju i jako smo zadovoljni koliko se ljudi zapravo odazvalo i koliko nam je ljudi izašlo u susret, od majstora do ljudi koji poseduju stovarišta građevinskog materijala, do ljudi koji su uplaćivali donacije."

Bez dnevnica će raditi glavni majstor, materijal će plaćati u ratama. Od 7.000 evra, potrebnih za obovu štale i kupovinu sena za stoku, prikupljena je četvrtina.

Sreten Lacković, iz Očaga, navodi: "Nisam mogao da verujem, hteo sam da plačem, ovo će mi mnogo značiti za dalji rad u mom životu. I moji drugari i profesor su me iznenadili prijatno i hvala im stvarno od srca."

Nemanja Zornić, iz Klenja, kaže: "Ja ga uvek savetujem da bude jak i hrabar, da ne odustaje, jer zapravo nema razloga da odustaje, ima čvrstu potporu, ima nas školske drugare, ima svoje seljane, ima nas Mačvane koji smo tu da se potrudimo da mu pomognemo."

Da sedam hektara plodne mačvanske zemlje ne ostane neobrađeno, pomogli su meštani. Stoku je privremeno zbrinuo, od ambara do kuhinje, sve sam završava.

Sreten Lacković, iz Očaga, zaključuje: "Ostaću na imanju kao moj otac, deda i svi prethodni. Znam sve oko mehanizacije, sve sam naučio od mog oca pokojnog, ali uporan sam i teram dalje."

Životno breme teško, noći tihe i duge, kaže Sreten, ali ima sa kim da podeli muku. Kao i u školske dane, prijatelji iz klupe izmamili su mu i reči i osmeh i nadu. Oblice za zimu su spremne, do mačvanskih debelih minusa nadaju se da će, uz dobročinstvo, i stoka od koje živi biti u obnovljenoj štali.