Kako od drveta nastaju oblici rukama drvorezbara sa Zlatara

Golub Milanović, po struci automehaničar, a po opredeljenju drvorezbar, mnoge crkve i manastire obogatio je svojim rukotvorinama. Skoro u čitavoj Eparhiji mileševojskoj nalaze se njegovi radovi.

„Kad sam dobio blagoslov od prethodnog vladike Filareta da uradim sarkofag za ruku Svetog Save, kad sam ja uradio to i kad je prošlo možda godinu dana. Jedan kaluđer zove me i kaže : „Polomio sam ključ, šta da radim"? Kako sam radio to i kako su mi ruke drhtale… ja sam poneo neki nožić i klizne mi nož i posečem se. Kada sam otvorio ja sam izašao bez i malo svesti. Što kaže čovek, ne znam šta me je snašlo“, seća se drvorezbar Golub Milanović.

Inspiraciju pored religije nalazi i u prirodi. Svoju brvnaru na planinskoj stazi Zlatara napravio je uz pomoć sina, a sve od drveta što se nalazi u dvorištu napravio je sam. Najviše koristi topolu i čamovinu, jer se najlakše oblikuju, kao i orah, hrast i bukvu, jer su najotporniji. Ipak, posebno zadoljstvo mu predstvalja rad na specifičnim materijalima.

„Najneobičnije je, ono što se kaže drvo svetinja, tisa. A ima i neko drvo sa mora koje sam doneo, neki bor. Ima neki specifičan miris tamjana. Tako da mi je to stvarno bilo zadovoljstvo raditi“, ističe Golub Milanović, drvorezbar.

Čini se da je hobi odabrao Goluba, a ne on njega, jer sve je počelo sasvim slučajno iz želje da se upotpuni slobodno vreme.

„Imao sam radionicu neku i neku malu mašinu. Tako sam počeo nešto sitno da radim. Onda sam se opredelio. Video sam taj rad što sam uradio da mi se sviđa i da je lepo. Inače, ove skulpture što radim, sve radim iz glave. Nemam nikakvih nacrta. I taj duborez isto. Sve te detalje ja ocrtam. Zamislim kako bi to bilo lepo da se uradi i onda to tako i uradim“, navodi drvorezbar Golub.

U drvetu koje je priroda obradila Golub već vidi oblik, a on mu, kako kaže, samo pomogne da to od njega i postane.