U toku berba jabuka u kraljevačkom kraju, zbog vremenskih neprilika rod podbacio

U poznatom kraljevačkom voćarskom kraju ovih dana bere se zlatni delišes. U jabučarima uglavnom domaćini, rod ove godine ne dozvoljava angažovanje brojne radne snage. Cvetanje je, kažu voćari, bilo obećavajuće, ali je aprilskih minus sedam razvejalo optimizam.

Predrag Perišić, voćar iz Bukovice kaže da su posle toga imali problem sa sušom. “Nije imalo dovoljno vode da to zalivamo. Sada kad je trebalo da se bere, sad su pale i velike kiše, sada dolazi do prskanja i do svega”.

“Na kraju kad smo mislili da ne može više ništa loše da se desi, imali smo taj sneg sad početkom oktobra koji je napravio veliku štetu na mreži kao što ste mogli da vidite, pocepana je na mnogo mesta. Što ste tiče jabuke, berbu imamo, ali je kvalitet i prinos smanjen sigurno za 50 procenata, neću preterati, ako ne i više”, navodi Veljko Kostović, voćar iz Dedevaca.

Uskoro će brati i kasnije sorte jabuka, ali za sada, kažu Predrag i Veljko, nema interesovanja za otkup.

„Skladištićemo svu dobru robu u hladnjaču pa očekujemo eto od januara, februara da krene veće interesovanje i nadamo se porast cene kako bi malo štetu izvadili“, kaže Veljko Kostović, voćar iz Dedevaca.

Predrag Perišić, voćar iz Bukovice dodaje: „Mi više nemamo izvoznu robu. Mi smo da kažemo sada tu, lokalno tržište možemo da snabdevamo. Međutim, i ona su postala sve zahtevnija, ali u izvozu, nemamo šta da izvezemo“.

Nadaju se da sa jabukama izbegnu minus ove godine, jer je ostalo voće obrao prolećni mraz. Predragu Perišiću nije pomoglo čak ni noćno grejanje voćnjaka za šta je potrošio pola tone nafte.

„Za mojih 30 godina bavljenja voćarstvom, sad već i 32,3 godine ovo je jedna od najgorih godina“, naglašava Predrag Perišić iz Bukovice.

Veljko Kostović iz Dedevaca kaže da su ulaganja kostantna svake godine i sve veća, a, sa druge strane, prihodi, čini mu se - sve manji. „Ne znam gde vidim ovu našu proizvodnju za deset godina, nisam siguran“, dodaje.

Ulaganja za sledeću sezonu podrazumevaju i zamenu bar 20 odsto stabala koja su se osušila, zbog čega proizvođači počinju da sumnjaju i u sadni materijal i u preparate. Savetodavci imaju drugačije objašnjenje.

„To je, pre svega, uticaj suše. I oni koji imaju navodnjavanje, jako je teško, regulisati to na temperaturama preko 35 stepeni. Znači svi fiziološki procesi biljaka staju na temperaturi preko 35, tako da se sve to odrazi kada se steknu optimalni uslovi, kada biljka uspostavi normalnu ravnotežu, tek tada vidimo posledice tih ekstremnih uslova“, naglašava Vladimir Kostić, iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Kraljevo.

A posledice, očekuju i voćari i stručnjaci, voće će trpeti i sledeće godine jer je cvetni potencijal, pa samim tim i potrencijal za rađanje, smanjen.