Kako je jedna Šapčanka postala "gvozdena žena"

“Gde je limit?”- ugravirano je na peharu koji je 49-ogodišnja Šapčanka donela iz okoline Verone. Dragica Pavlović, mentalnom i fizičkom snagom, granice stalno pomera, a one su joj trenutno na 678. kilometru, koliko otprilike ima od Šapca do Bukurešta. Do priznanja, najpre je preplivala 228 dužina u bazenu, vozila bicikl, kao do Skoplja, na primer, a zatim istrčala tri maratona. Uspela je i da se posle nezgode u saobraćaju vrati u trku.

“Plivalo se 11,4, vozilo biciklo 540 kilometara i trčalo 126,6. Iako je bila organizacija zaista vrhunska, desilo se da me je na nekom mom dvestotom kilometru zakačila kolima žena, završila sam u Urgentnom, sa povredama, ali mi je dozvoljeno da završim trku, limit same trke je 72 sata, s obzirom da sam povređena i rešila da je završim, meni je limit trke produžen, tako da sam je završila za 81 sat, s tim što je taj boravak u Urgentnom, gde sam ujedno imala i odmor neki, je u sklopu toga”, kaže ultra triatlonka Dragica Pavlović.

Dragica potiče iz sportske porodice, trenirala je rukomet i košarku, a kada je od jubilarne nagrade u bolnici, gde radi kao viši fizioterapeut, kupila bicikl, počela je svakodnevno da trenira. Osim priznanja, sa pređenim kilometrima, došao je i drugačiji pogled na svet.

“Ovo se zove, ljubav, raditi ono što voliš, u prirodi i lepom okruženju, biti zdrav, stresa nema, ko ima, slobodno izađite u prirodu, trenirajte, trčite, radite šta volite, uživajte u životu, ja najmanje stresa imam kada upravo radim ovo što volim a to je moj triatlon”, kaže Dragica Pavlović.

Samo na jednom treningu Dragica istrči polumaraton. U toku trke, uživa u predelima kroz koje prolazi. Tako joj je svaki kilometar lakši i lepši. I na stazi, i u životu, takmiči se samo sama sa sobom, jer je, kako kaže, shvatila, da je čovek sam sebi, jedini protivnik.