Staparska ruža

Tkanje je tehnološki proces izrade tkanina uzajamnim preplitanjem dva sistema žica.
Tokom naredna tri meseca u radionici udruženja žena, Staparska ruža, svakog radnog dana organizuje se edukativni program namenjen pre svega deci i mladima. Cilj jeste učenje znanja i veština tehnike tkanja.

Tamara Stajšić, iz Stapara, kaže: "Da je teško jeste, zato što treba stalno razmišljati o tome. Treba brojati, treba naći način gde da se nađe sredina, treba znati kako izbrojati kockice, treba znati namestiti kako bi se uopšte počelo raditi ali lep je to zanat."

Sofija Nikolić, iz Stapara, dodaje: "Dolazim od početka i vrlo mi se sviđa. Sada radimo ružu, malo je teško ali dobro, da naša ruža ne bi propala u zaborav, mora i to neko da radi."

Radionice posećuju i mlade mame zajedno sa svojom decom. Za tri nedelje pokazale su da veoma dobro vladaju veštinom tkanja.

Nikolina Katanić, iz Stapara, objašnjava: "Baš mi se dopada. Iskreno prvi put se susrećem s ovim, znam za Staparski ćilim, priču o Staparskom ćilimu, sve, to je neko nasleđe od bake ali nikad nisam tako ručnim radom se bavila i jako mi se sviđa. Cilj je da ja pre svega naučim to i da to moje znanje prenesem na ove mlade naše naraštaje, kako sad školarce koji dolaze, tako i na svoju decu koja su sad još uvek mala, ali imam cilj da i oni znaju i da tkaju staparski ćilim."

Marija Krstić, iz Stapara, navodi: "Ničim se ne bavim zbog dece, pa onda ovo mi je super, da imam neko svoje vreme i da imam neki svoj rad, da ostavimo nešto našoj deci i da pomognemo našoj Miri i da ovo ne padne u zaboravim i da ima neko to da nastavi."

Staparski ćilim tka se na horizontalnom razboju. Nastao je krajem devetnaestog veka. Ornamentika je nekada bila drugačija, a danas je glavni element ruža.

Verica Mijatović, UŽ Staparska ruža, kaže: "Tka se glačanom tehnikom, zahtevna je tehnika zbog same izrade ruže, jer ruža a i lišće, sve nam ima u minimum tri boje. Tkanice radimo različitih dimenzija. Zavisi, po potrebi. Sad smo ih primenili baš ovako da bude dostupno sadašnjici. Da se primeni na torbama, na novčanicima, na jastučnicama, na fotografijama, kada se urami vrlo su lepi pokloni."

Mira Kovačev, Udruženje žena Staparska ruža, objašnjava: "Ja moram reći da su u Staparu četiri tkalje koje znaju od početka do kraja da urade staparski ćilim, i mislimo da je sad pravi trenutak da prenesemo na mlađe da ne dođemo u situaciju, kao što je Staparski ćilim bio, da pedeset godina niko nije seo za razboj."

Putem ovakvih radionica, pruža se direktna podrška tkaljama iz Stapara za rad na očuvanju Staparskog ćilimarstva, elementa živog nasleđa Srbije koji je 2016. godine upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa. Projekat je finansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam.