Kako je Josif Pančić na obroncima Tare pre 150 godina otkrio do tada nepoznatu vrstu četinara

Dve decenije je Josif Pančić tragao za kraljicom četinara, koja je pre 20 miliona godina bila rasprostranjena u čitavoj Evropi, ali je preživela sve hirove geoloških epoha kao i ledeno doba, u kanjonu Drine.

Jedna od najvećih šumskih zajednica Pančićeve omorike na Tari je na lokalitetu Trenica u zaseoku Popovići; zaseoku koje je dobilo ime po svešteniku Đorđiju Đoku Đuriću, sa prozora čije kuće je Josif Pančić prvi put ugledao omoriku.

Danas 22000 vitkih stabala „ledene lepotice", kako ju je Pančić zvao, može se naći na 52 nalazišta Republike Srpske i Srbije.

“Mi smo uspeli da sa 111 stabala iz prirodnih lokaliteta i to onih za koje smo procenili da su najugroženiji i za koje verujemo da će brzo nestati ako ne preduzmemo nešto, sakupili seme, proizveli sadnice i na tri lokacije podigli semenske plantaže”, navodi prof. dr Milan Mataruga, sa Šumarskog fakulteta u Banja Luci.

Klimatske promene sve više ugrožavaju šumske ekosisteme, pa je nužno okrenuti se prirodi bliskom gazdovanju.

“Prirodi blisko gazdovanje ne znači ništa drugo nego da prenosimo iskustva ove omorike na njene naslednike, jer je ona živa, zdrava, jedra”, kaže prof.dr Milan Mederavić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

A početak turizma na Tari vezuje se za dolazak pisca Milovana Glišića u manastirske konake, pre 12 decenija da leči pluća i od tada do danas balansira se između zaštite prirode i turističkih poseta.

“Nama možda neki ključni dokument u narednom periodu jeste plan upravljanja posetiocima, koji će definisati, da kažem, koji broj posetilaca u kom periodu bi trebalo da bude na nekim lokalitetima”, navodi Ranko Milanović iz NP Tara.

Jasno je domaćinima da turizam jeste ekonomska šansa, ali i odgovornost tamo gde šume šapuću vekovima, gde svako drvo pamti više od jednog života i gde se miluju tradicija i prirodna lepota.