Osmogodišnjak iz Leskovca osvojio više od pedeset medalja u atletici

Medalje na još nejakim plećima, medalje u rukama. A ima ih više od pedeset. Gde god se pojavljivao na atletskim takmičenjima u Srbiji osmogodišnji Viktor Kostić donosio je odličja. Fudbal mu je prva ljubav, ali atletika je kraljica sportova. Njegove displine su 60 metara sprint, skok u dalj, a okušaće se i u skoku u vis. Uspesi ne dolaze sami po sebi, jer talenat je ne više od 30 odsto uspeha. Iza medalja stoje naporni treninzi. Viktor trenira svaki dan nekada i pre podne i popodne, a na pitanje koliko traje trening dnevno odgovara: “Zavisi, ako više treniram sat vremena ako manje oko pola sata.”

Viktorov talenat, ali i veliku želju da napreduje prepoznali su u Atletskom klubu Partizan. Ipak, on se ne odvaja od svog oca koji mu je trener i koji bdi nad njegovom karijerom.

“Ja sam radio kao trener Gradskog atletskog kluba Leskovac i sa dve i po godine pustili smo da učestvuje sa generacijom četiri godine starijom i naravno nije bilo rezultata. Sledeće godine učestvovao je sa decom dve godine starijom od sebe i tada je osvojio prvu medalju bio je treći. Posle krenuli sa ozbiljnijim takmičenjima i ozbiljnijim radom i medalje su počele da dolaze”, kaže Marko Kostić, trener i otac.

Vrhunski stručnjaci procenjuju da se ovakvi ateltski talenti retko rađaju. Viktor je još dečak, tek treba da se brusi i kao ličnost i kao sportista. Ono što je važno i za njega i za srpsku atletiku je da je postao deo sistema koji je uspostavljen u nacionalnom savezu. Ako se sve kockice sklope, sigurno je, Viktor Kostić donosiće veliki broj medalja srpskoj atletici. On sam ima jasan cilj.

“Omiljeni atletičar mi je Jusein Bolt. On je najbrži na svetu i želim da postanem baš kao on”, kaže Viktor Kostić.