Slepi i slabovidi planinari iz Slovenije gosti Tare

Uz psa poput Martinovog, dresiranog vodiča slepih i za planine i za gradove, ili pratioca od poverenja, prešli su preko 50 kilometara izazovnih staza i savladali preko 3000 metara uspona, da na svoj način upakuju poglede sa tarskih vidikovaca.

“Je li mirišete, je li vidite… vi vidite, ja ne vidim, gledajte, miris, drugari”, kaže Martin Močnik, iz In planineca u Sloveniji.

Miha Jakopin, iz In planineca u Sloveniji dodaje: „Od maloga kad sam bio mnoge stvari sam zapamtio i sad mi je lakše što mi neko kaže de se vidi, ne znam ovo drvo, ova skala, ova planina”.

“Meni je to opuštanje, fizički je naporno, ali je za glavu odlična relaksacija”, kaže Jana, iz In planinenca u Sloveniji.

Slovenci su među retkima u Evropi koji već punu deceniju organizuju akcije samo za osobe sa invaliditetom uz obučene pratioce. Nedavno su se popeli i na 4164 metra visoki Brajthorn potvrđujući da su svi jednaki u planini.

“Moraš da veruješ u sebe i u ljude. Nije samo stvar u pratiocu, i invalidi moraju nama da veruju, ako oni ne veruju nikud ga nećeš maknuti”, navodi Juriček NOVAK, iz Odbora In Planinec u Sloveniji.

“Treba da znaš šta mu je, kako da mu priđeš, da te on ne smeta i da ti njemu ne smetaš i na kraju da se svi smijemo”, objašnjava Ludvig Veber, obučeni pratioc In planinec, PZ Slovenija.

Na čelu pohoda tarskim vrhovima bili su lokalni vodiči.

Srboljub Gligić, vodič PK Tara kaže: „Nisu bili ništa zahtevniji, po tom pitanju su me baš iznenadili kako su se kretali”.

“Ja sam gledao mnogo njihovih prezentacija, čuo mnogo dobrih priča, ali dok nisam zajedno planinario sa njima i video stvarno da je moguće organizovati planinarsku akciju zajedno sa invalidima, ukoliko je to rađeno na jedan pravi način”, istakao je Nenad Lečić, iz Planinarskog saveza Srbije.

Kako to rade Slovenci imaće priliku da vide i u drugim krajevima Srbije, jer su, zadovoljni boravkom na Tari, članovi In planinec, najavili ponovni dolazak.