Kako izbeći trovanja hranom u letnjem periodu

Na kruševačkim zelenim pijacama prepune tezge, sa kojih Zavod za javno zdravlje namirnice redovno kontroliše. S proleća i jeseni na prisustvo pesticida i teških metala u voću i povrću, a leti mikrobiološku ispravnost lako kvarljivih proizvoda.

“Na pijaci kupujem samo povrće, nikakvo meso, ništa. Mlečne proizvode ne”, kaže jedan kupac, a drugi dodaje: “Kupujem, uglavnom u marketima. - Zašto? - Pa zato što ima klima, zato što je, sigurnije mi je.”

Iako su analize uzoraka mlečnih proizvoda i jaja sa pijaca pokazale dobar kvalitet, neka pravila treba poštovati.

“Namirnice životinjskog porekla obavezno u frižider. Dugotrajno mleko može da se drži i van frižidera, ako nije otvoreno, međutim, ukoliko se otvori onda se čuva u frižideru i to najduže dva, tri dana. Ja bih savetovala građanima da u toku velikih vrućina i u toku letnjeg perioda kupuju jaja u supermarketu, moraju obavezno da budu u rashladnim uređajima. Takođe izbegavati upotrebu kremova, kolača, sladoleda koji su pravljeni od termički neobrađenih jaja jer može da dođe do trovanja hranom”, objašnjava dr Aleksandra Bojanić, specijalista higijene ZZJZ Kruševac.

Na temperaturi od 30 i više stepeni patogene bakterije razmnožavaju se izuzetno brzo, pa su pojačane higijenske mere i termička obrada namirnica važni da bi se zdravstveni rizik smanjio. Uz mlečne proizvode, jaja i ribu, meso je posebno osetljivo.

“Jako je važno da se temperaturni režim, hladan lanac poštuje, od trenutka izlaska sirovine iz fabrike, preko prevoza, do same prodaje. Meso se čuva na temperaturi do 4 stepena, inače je rok trajanja pet dana. Kupci rok mogu da vide po deklaracijama koje su jasno izložene i dostupne svim potrošačima,jer ono što ne bismo mi kupili ne prodajemo ni drugim kupcima“, kaže Slavica Marjanović, poslovođa marketa u Kruševcu.

Praksa pojedinih trgovina da proizvode čiji je rok trajanja istekao ne povlače iz prodaje već im samo snize cenu kažnjiva je i zahteva dodatni oprez pri kupovini, uz podsećanje da su za nepoštovanje Zakona o bezbednosti hrane zaprećene kazne od 250.000 do 500.000 dinara za preduzetnike, a od 150.000 do miliona dinara za pravna lica.