U pocerinskim ružičnjacima - aktuelno kalemljenje

U levoj ruci kalem, a u desnoj oštar nož. Na pobrđu u ataru Zablaća, kalemari zastanu pored svake divlje ruže koje su zasađene jesenas. Rade u paru, vešto i brzo.

“Svaku biljku zasečemo. Stavimo kalem okca, i to je to. I ceo dan tako. Vrućina je, nije strašno. Na to smo navikli”, navodi Verica Jakšić iz Sinoševića.

Zorica Damjanović dodaje: “Vežem kalem, svaki. To je bitno, da bi moglo da se primi. Ja moram da požurim, da stignem kalemarku, jer ne sme da se suši mnogo ovaj kalem. Ne sme da bude dugo otvoren”.

Kalemara nema dovoljno. Voljni da jedan od najbitnijih poslova u ružičnjacima urade na vreme, proizvođači udruženo pomažu jedni drugima.

“Udružujemo se zbog ovih vrućina. Da bismo što više uradili u tom vremenskom periodu. Jedni kod drugih. Kalemljenje je jedan od najbitnijh poslova. Jako malo kalemara ima”, ističe Ljiljana Dimitrić iz Zablaća. “Ja kalemim već 20 godina. Nešto mlađe, niko se ne prihvata tog posla. Jeste, zahtevno. Jer od kalemara sve zavisi”, ističe Ljiljana.

Na drugoj parceli, redovi puni krupnih i sitnih cvetova. Različitih boja i mirisa, ruže stablašice koje će na jesen biti za prodaju.

“Održavamo ove stablašice koje su već odgajene, za jesen da se vade. Nastavljamo kalemljenje stablašica, tako da ne znamo šta ćemo pre od posla da uradimo. Bukvalno. Podnosimo mi dobro, navikli smo se. One se isto još dobro drže, zato što smo zemljište dobro pripremili, održavamo i zdrav list. Nema insekata, nema bolesti. Tako da one i dalje cvetaju”, naglašava Rade Ivanović iz Sinoševića.

Za kupce u Pocerini ne brinu, i proizvodnja je uglavnom unapred ugovorena. Od sadnice divlje ruže, do cvetne stablašice, prođu tri godine.