Furunovići iz Kragujevca - sedam generacija grnčara

Sve je započeo čukundeda pre više od 150 godina u Gnjilanu. Deda sredinom prošlog veka otvara glinarsku radionicu u Prištini. Zanat nastavljaju sin i unuci, Aleksandar i njegova braća, koji se nakon rata na Kosovu sele u Kragujevac, gde grnčarski točak nastavlja neumorno da se vrti.

“Jednostavno smo zavoleli ja i moj brat, nas smo troica braće koji se bavimo tim poslom. Nema ništa lepše nego kad možeš da napraviš nešto iz čega popiješ kafu, pojedeš nešto”, navodi Aleksandar Furunović, grnčar iz Kragujevca.

Grnčara je sve manje, a sve je veća potražnja za predmetima od gline u kojima se priprema hrana, kao i za ukrasima poput ćupova, vaza, tanjira. Aleksandar sarađuje sa šumadijskom eparhijom, izrađuje crkveni program.

“To su klasični verski predmeti kladionice, čiraci ili ti svećnjaci, stalci za kolač, slavski set, pehar za vino”, navodi Aleksandar.

Zanat, iako lep, nije nimalo lak. Onaj ko odluči da mu grnčarstvo bude posao, treba da bude spreman da po ceo dan sedi za točkom. Dobra smesa je najvažnija, a svaki majstor ima svoj tajni sastojak.

“Ide pravljenje, pa sušenje, pečenje jednom vađenje, pa glaziranje, šaranje, pečenje drugi put i tu dolazimo blizu finalnog proizvoda”, kaže Aleksandar Furunović, grnčar iz Kragujevca.

Poslu se pridružila i supruga Hristina, akademska slikarka, koja radi na dekorativnoj keramici - pravi šolje. Oboje, svako na svoj način, polako uvode i decu u svet grnčarskog zanata.

“Svaki komad našeg proizvoda je unikat i ja kažem kad svako ko poruči zapravo naručuje deo sebe koji ću ja da mu napravim”, ističe Hristina Furunović, Aleksandrova supruga.

Damljan Furunović, Aleksandrov sin kaže da bi voleo u budućnosti da pravi i kadionice i tanjire i čaše.

A ćerka Dunja dodaje: „Pomažem mami da sredimo radionicu, pravim sa njom, pravim joj društvo, pravim šolje i tanjire”.

Grnčarski zanat se izučava ceo život, kažu Furunovići, koji rade na okruglom točku, na ručni pogon sa prirodnim materijalima. Uprkos modernijim i lakšim tehnikama, kalupima, jeftinim kopijama, ostaju verni tradiciji.