Kako su ruski emigranti gradili Trstenik između dva svetska rata?

Za istoričare prognana elita, za Trsteničane donosioci napretka i prosperiteta u periodu posle Velikog rata. Najbrojniji su bili visokobrazovani muškarci od 19 do 45 godina. Većina je zasnovala porodice, dobila posao i zauvek ostala, a sa njima i neprolazna graditeljska dela.

Za oblikovanje gradskog jezgra i regulaciju ulica najveće zasluge pripadaju inženjeru Vjačeslavu Romjancevu. Kao sreski građevinski referent rukovodio je i obnovom trsteničkog gvozdenog mosta miniranog u prvom svetskom ratu.

“I zaslužan je za nešto što je bilo tada poslednji izum civilizacioni, a to je uvođenje struje. Romjancev je rukovodio izgradnjom prve elektrocentrale u Trsteniku”, kaže dr Jelena Vukčević, viši kustos Muzejske zbirke.

Dve decenije kasnije u Trstenik, dolazi Valerijan Matvejev, ostvaren arhitekta i umetnik. Osim zgrade zabavišta, u kojoj je danas Zavičajni muzej i parka , projektuje novu pijacu, fiskulturni krug sa bazenom i terenima i predlaže idejno rešenje Moravske seoske kuće, kao veliki pobornik očuvanja kulturnog nasleđa.

“Obnovio je oko 8 crkava, dvadesetak škola i još mnoge važne kulturne objekte.Od najstarijeg suda u Srbiji i takođe crkve na Savincu i u Takovu koje su simboli Drugog srpskog ustanka i borbe protiv Turaka”, kaže Valerijan Matvejev, unuk.

“U Zemunu je napravio čitave ulice. Pored arhitekture to znamo, imao je tu nadgradnju umetničku. Znači te škole koje je završio. Išao je na primer sa Milenom Pavlović Barili u Umetničku likovnu i zajedno su bili u klasi”, navodi Igor Matvejev, Valerijanov sin.

Nataša koja živi u Trsteniku je potomak jedno od četvoro dece, iz braka vojnika carske Rusije sa Srpkinjom.

,,Moj deda me je zvao Nataša. I dobila sam ime to sam kasnije saznala po njegovoj ćerki koju je on ostavio tamo u tom Kubanu odakle je potekao, jer oženio se mlad otišao u vojsku koja je trajala po 2-3 godine ne znam tada tačno. I za vreme rusko-turskog rata našao se na teritoriji naše pređašnje Jugoslavije. Nije mogao nazad naravno”, kaže Nataša Lukjačenko Pavlović, unuka Stjepana Lukjančenka.

Spletom životnih okolnosti u maloj varoši radili su Evgenija, prva žena stomatolog kao i prvi školovani horovođa i kompozitor u ovom kraju , Ivan Vendenski koji je proslavio hor “Boško Jugović”.