Obnovljene hidroelektrane u Vučju i Jelašnici

Podno Besne Kobile dolinom Jelašnice rasula se melodija neukrotive i raskošne prirode kojom hode samo namernici. Doskora bez puta, moglo se jedino gore iznad vodopada uskim stazama ka svedoku napretka i vizionarstva. Nad malom hidroelektanom, uguranoj na desnu obalu Jelašnice, koja odbrojava prvi vek rada, gotovo četiri decenije bdi Ivan Kovačević.

„Najnapornije nam je bilo jer smo išli peške i kad smo remont vršili onda smo to improvizovali kolicima doterivali tu opremu, materijal neophodan za remost", kaže Ivan Kovačević, poslovođa HI „Jelašnica".

Ovog granitnog kamena u ovom kraju nema. Kako li je bilo doneti ga dovde te 1922. kada izgradnja kreće, osetili su radnici EPS-a. Stasao da mu se udahne novi život spomenik kulture spolja je umiven, a unutra gotovo potpuno zanovljen. Samo Vojtova turbina ostala je da svedoči o jednom naprednom vremenu.

„U maloj hidroelektrani uJelašnici snaga generatora ostala je ista, nepromenjena.- Kolika je to proizvodnja na godišnjem nivou?- Na godišnjem nivou je u Vučju od 4 do 5 miliona kilovat sati, a ovde je od 2-3", navodi Saša Cvetković, šef HI „Vučje" i HI „Jelašnica".

Izgrađena je od ratne odštete uglednih ljudi okupljenih u Električnodruštvo Vranje. Ideja je realizovano znatno ranije još 1914. godine, ali se od prvobitnog mesta i objekta odustalo.

Prvobitni plan je bio da hidroelektrana bude kilometar niže od sadašnje, zgrada je napravljena, ali se iz nekog razloga odustalo, zbog lošeg pada ili visoke cene dovodnog kanala.

U kanjonu Vučjanke, iz snage vode izrodila se svetlost u kanjonu još 1903. Ne narušavajući sklad kanjona mala hidroelektrane naslonjena je na stene. Njenom izgradnjom kreće industrijalizaciji, elektrifikacija i razvoj Leskovca ka Srpskom Mančesteru. Došlo je vreme da Simensovi generatori, u ono vreme vrednih 150 000 dinara u zlatu, predahnu. U rad je puštena kompletno nova oprema koja će ovde povećati proizvodnju za 30 odsto.

„Dva generatora iz 1903. godine, Simensove proizvodnje snage po 135 kilovata odlaze u zasluženu penziju, radiće novi generator 1,3 megavata koji je instaliran skoro od 9. maja smo počeli da radimo s tim što će moći da radi još jedan generator iz 1930. Kad ovaj generator ne radi on će da radi, a taj generator je snage 630 kilovata", objašnjava Saša Cvetković, šef HI „Vučje" i HI „Jelašnica".

Samo za razliku od Jelašnice hielektrana u Vučju već dvadeset godina deo je svetske baštine, a kanjon Vučjanke od početka godine je spomenik prirode. Slapovi, brzaci, bogatstvo biljnog i životinjskog sveta, Skobaljić grad, Vučje sa svojom istorijom kao na dlanu za posetioce.

„Ovo ovde je jedan izuzetan primer gde sve može da se vidi, imaju jednu modernu centralu koja je skoro napravljena, imaju jednu koja je stara 120 godina da vide kako je to počelo, na kojojse bukvalno sve ono što uče o hidrocentralama može videti ovde uživo", navodi Smiljko Lapčević, nastavnik prakse Prve tehničke škole u Kruševcu.

Elektro-privreda Srbije nije uložila sredstva samo u revitalizaciju hidroelektrana, koje neverovatno nalikuju, već je do objekta u Jelašnici probila i put. Vreme je da se i za ovu, jednu od 10 najstarijih hidroelektrana u zemlji čuje.