Zbog nesuglasica i internih sporova Šabačko pozorište već mesecima bez premijere, zasposleni traže smenu rukovodstva

Šest meseci bez premijere, na repertoaru 3 predstave, u publici četvoro ljudi, samo su neke od posledica sukoba između direktorke šabačkog pozorišta i glumačkog ansambla. Proteste i 3 štrajka šabačkih glumaca, koji traže smenu drektorke, i da se Jelena Ivetić vrati na posao, podržavaju kolege iz drugih kuća, zbog čega repertoar, nekada pozorišta sa najvećih brojem igrajućih dana, sada popunjavaju gostujuće predstave.

“Umesto da igramo predstave iz sopstvene produkcije, ovde u poslednje vreme gostuju neke predstave, nekih neformalnih trupa, bilo da se radi o dečijim ili večernjim predstavama. Predspostavljam da je problem u tome što u velikom broju predstava imamo spoljne saradnike, i očigledno da direktorka ne može da obezbedi saradnju sa njima. Pretpostavljam da je to, između ostalog, zbog toga što su nam ljudi iz branše dali nepodeljenu podršku, između ostalog i te naše kolege i pretpostavljamo da više ne žele da učestvuju dok je Aleksandra Delić na čelu naše kuće”, navodi Vladimir Milojević, glumac Šabačkog pozorišta.

Direktorka, Aleksandra Delić, koja nerado daje izjave, u razgovoru nam je rekla da želi da pozorište živi i okuplja publiku, ali da ovakvim ponašanjem glumci rade protiv sebe. Tvrdi da pouzdano zna da su glumci instruisali spoljne saradnike da ne gostuju u maju, kao i da namerno odbijaju da obnove stare predstave bez spoljnih saradnika, uz objašenje da su ih zaboravili i da nemaju suflera i reditelja. Dve strane, saglasne su samo u jednom: tamo gde nema povrenja, nema normalnog rada!

“O svemu tome možemo barem da pregovaramo!”, kaže Miloš Vojinović, glumac i predstavnik sindikata "Nezavisnost" Šabačkog pozorišta. “Direktorka nas je samo na jedan sastanak zvala koji je trajao sedam minuta. Nakon toga se, na primer, desilo da je donet pravilnik o ponašanju i kućni red u šabačkom pozorištu koji je jedna potpuna besmislica! Pa tu piše da se zaposlenima zabranjuje da jedu na radnom mestu, da čitaju novine, i duge stvari koji nisu u skladu sa zakonom i u skladu sa ustavom, zabranjuje se da napuštamo grad bez prethodnog obaveštenja poslodavcu. U našem pozorištu nemamo nikoga zaposlenog na mestu suflera, pa je naša koleginica, sjajna glumica, Nađa Ristić, pomagala u tom poslu, i onda ju je Aleksandra Delić pozvala na razgovor pre neki dan i rekla joj: ”Nema potrebe dalje da dolaziš!”, naglašava Miloš Vojinović.

Komunikacija u ovom kolektivu svodi se na saopštenja, obaveštenja i izjave. U poslednjem odgovoru na saopštenje Umetničkog saveta, direktorka ih podseća da im je istekao mandat, da glumci svoje plate moraju da zarade i da direktora pozorišta bira Skupština grada. Pod plaštom borbe za bolje i pravednije društvo, kao što kaže, bore se u stvari za staro - za svoje privilegije, da primaju velike plate i slabo navraćaju na posao. Zaposlene i saradnike podseća da je uvek otvorena za razgovor, ali bez vike i petnji protestima.

Da li u gradu sa pozorišnom tradicijom dugom 18 decenija, pozorište, kako kažu gumci, visi o koncu i kako će se sukob između direktorke i ansambla rešiti, u Gradskoj upravi, koja je osnivač, niko nije želeo da komentariše. Posle ostavke gadskog većnika zaduženog za kulturu, na tu dužnost još niko nije izabran.