Đurđevdan - praznik sa najviše radosti i običaja

Sveća, žito i kolač uz ikone Svetog Đorđa u kući Erića u Mrčajevcima dugogodišnja je tradicija obeležavanja porodične slave. Uz bogatu trpezu dočekuju rođake i prijatelje, jer je Đurđevdan, kažu, praznik sa najviše radosti i običaja.

''Većina Mrčajevčana to slavi i druga polovina dolazi na slavu tako da je to neki naš običaj i tradicija koja je već dugo godina usađena u našoj porodici. Stavljaju se grabove grančice na ulaz od kuće i na kapije to znači da ima devojaka za udaju da bi se momci grabili i pravili smo venčiće da devojčice nose venčiće u znak dolaska proleća. Mi to praktikujemo i svake godine dočekujemo sve veći broj gostiju da nam gosti budu sa nama u veselju i slozi i zadovoljni da dođu sledeće godine ponovo'', kaže Marija Tomašević iz Mrčajevaca.

Brojni običaji i verovanja vezana za Đurđevdan dugo opstaju. Ovaj dan predstavlja veliku prekretnicu u narodnom kalendaru, deli godinu na zimski i letnji period.

''Veoma je važno i za poljoprivrednike i za stočare u našoj tradicionalnoj kulturi ovaj prvi put su sena Đurđevdan puštale ovce na ispašu Velika je važnost u tom agrarnom kultu, a pre svega i Đurđevdan je velika krsna slava koju slave Srbi pravoslavci, Romi dosta slave Đurđevdan kao svog sveca zaštitnika'', kaže Snežana Ašanin, etnolog Narodnog muzeja u Čačku .

U sedmicama posle Vaskrsa i Velikog posta u pravoslavnim hramovima, učestala su venčanja i krštenja. Uoči Đurđevdana u kruševačkoj crkvi Lazarici grupno krštenje. Istovremeno su svetu tajnu krštenja primile dve rođene sestre Suzana i Dana i petoro dece porodice Petrović Ajdarević, koja slavi svetog Georgija.

''Želim kum da budem iskren do kraja života. Pare nisu bitne. Bitna je duša. Šta je rekao Gospod. Bog pa kum. Želim svima da budem kum do kraja života i moje potomstvo da nastavlja dalje kumstvo. Srećna Vam slava. Takođe i Vama ako slavite, ako ne dobro došli'', kaže Žikica Mijajlović, kum.

Smatra se da je posle Svetog Nikole, najčešća slava u Srba upravo Đurđevdan, posvećen svetom velikomučeniku i pobedonoscu Georgiju koji se nije pokorio i nije se odrekao Hrista.

Protojerej stavrofor Dragi Veškovac objašnjava: ''On je sproveo u svome životu ono pravilo, sveto pravilo, sve za Hrista, a Hrista nizašta. To su veliki sveti velikomučenici i pobedonosci koji su naši pomoćnici i koji nas veoma, veoma inspirišu što se tiče naše vere, naše nade i ljubavi. Dakle vere u Boga sa potpunim poverenjem, nade na vaskrsenje i život večni i potpune ljubavi, delotvorne ljubavi prema Bogu i prema bližnjima.''

Sveti Georgije se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i u narodu slavi dva puta godišnje: na Đurđevdan, 6. maja, i na Đurđic, 16. novembra.