Analiza zemljišta-smanjenje troškova u ratarstvu

Od vremena setve zavisi i veličina pšenice na parcelama u šabačkom kraju. Svetislav Živanović iz Tabanovića, smanjio je površine pod tom kulturom, a usev još nije prihranio, jer čeka isporuku mineralnog đubriva.

Svetislav Živanović, poljoprivrednik iz Tabanovića, kaže: "Posejao sam tri hektara pšenice. Prošle godine sam imao osam. Ove godine sam smanjio jer je cena niska, i ne uklapamo se. Troškovi proizvodnje su veliki, zbog toga sam smanjio, a i cena đubriva je recimo otišla gore, baš u ovom momentu, kad mi treba da vršimo prihranu. U zadnjih dva meseca urea je recimo bila pet hiljada, sad je šest i po hiljada, što znači da su troškovi još veći, a pšenica ostaje na onoj ceni na kojoj je bila pre tri meseca. ''

Mineralno đubrivo, osnov je za dobar prinos. Umesto nasumične prihrane, stručnjaci kažu da se analizom zemljišta utvrđuju tačne potrebe biljaka.

Darko Simić, iz PSSS Šabac, objašnjava: "Poljoprivredni proizvođači ranije su aplicirali mnogo veće količine bespotrebno. Slobodno smem da prevalim preko usta da su to bačeni novci. Dakle, mi u ovom periodu dajemo 40%, jer u ovom periodu sama pšenica je u fazi bokorenja, dakle to je podzemno grananje gde tu nisu potrebne enormne količine azotnih formi. Dajemo koliko je biljka tokom zime potrošila, da joj nadoknadimo do faze vlatanja, do intenzivnog porasta koje se dešava krajem marta meseca, tad se vrši druga prihrana.

Uz osnovnu laboratorijsku analizu zemljišta, koja je besplatna, u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Šapcu, prisustvo azota u zemljištu utvrđuju i N-min metodom, koja se plaća 500 dinara po uzorku.

Darko Simić, PSSS Šabac, dodaje: "Ovom N-min metodom u ovoj fazi, uštedi se i 60% primene od tih ustaljenih metoda primene azotnih đubriva. Inputi su jako skupi, da bi izašli na crtu troškovima, moramo povesti jako ručuna o primeni, načinu, vremenu i količinama azotnih đubriva. Ova metoda nam je zapravo, metoda koja spašava i poljoprivrednike, i same biljke.''

Dobrobit od provere kvaliteta zemljišta, uviđa sve više poljoprivrednika. Osnovnu analizu država plaća za četiri parcele, isto toliko subvencioniše i grad Šabac.