Rizici promene poljoprivredne kulture

Od 180 jutara koliko radi Dušan Kenđur iz Ostojićeva, polovina je pod povrćem. Samo semenski i konzumni luk zauzimaju 30 jutara. Na raznovrsnost se odlučio zbog klimatskih promena, pa uz žitarice gaji još sedam kultura.

Dušan Kenđur, poljoprivrednik iz Ostojićeva, kaže: "Na gazdinstvu su zastupljeni pšenica, kukuruz i suncokret. Uvrstio sam i lucerku za proizvodnju semena, a što se tiče povrća, lisnato povrće uzgajam. Mirođiju za proizvodnju lista, peršun za proizvodnju lista, mirođiju za proizvodnju semena, i kompletnu liniju lukova."

Većina ratara ipak ne rizikuje na ovaj način. Procenjuje se da je jesenas zasejano između 600 000 i 650 000 hektara pšenice. Izvesno je da ćemo imati visoke zalihe ako ne izvozimo 140.000 tona mesečno. Procena je da do novog roda imamo slobodnih dva miliona tona."

Sunčica Savović, udruženje "Žita Srbije" "Mi svakako moramo da konstatujemo da našu proizvodnju pšenice moramo nazvati masovnom, jer proizvodimo duplo više nego što nam je potrebno. "

Na cenu pšenice i kukuruza utiču kretanja na svetskom tržištu. Kupci traže veće količine i kvalitet. Pojedinac zato teško može biti konkurentan, a problem malih i srednjih proizvođača je što nemaju svoj skladišni prostor.

Nikola Mihailović, iz Zadružnog saveza Vojvodine, kaže:  "Nama je najbitnije da postoji taj lanac, proizvođači, poljoprivrednici, paori, njihova institucija koja se zove zadruga i prerađivači, tamo gde nema zadruga preradne kapacitete, mlinove. Uglavnom imaju skladišne kapacitete, jednostavno prvi taj udar da sačuvaju robu pa da prodaju kad je cena nekako najpovoljnija."

Stručnjaci predlažu da se na tržište žitarica uvedu robni zapisi kao vid sigurnosti proizvođača na tržištu.

Radovan Pejanović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, objašnjava: " Onaj koji dođe do tog robnog zapisa, to je hartija od vrednosti, on može da obezbedi kredit, što je važno. On može preko toga da izvrši nabavku semena i đubriva."

Proizvodnja i tržište žitarica bila je jedna od tema na 59. Savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije, koji je održan na Zlatiboru. Istaknuto je da zbog manje stoke pada potrošnja kukuruza. Pre deceniju godišnje se trošilo 4,2 a sada 3,5 miliona tona.