Uloga Svetog Save u podizanju Žiče

"Kažeš, podizao je manastire svete, srpski se rod njime diči, ali je pre toga bio samo dete koje možda baš na tebe liči", kazuje Mihajlo Slović, iz OŠ „Rastko Nemanjić" u Deževi - odlomak iz pesme „Nemanjin sin“.

Na prostoru podjednako udaljenom od vizantijskog Carigrada i od latinskog Rima uzdigao se dom Spasov zvani Žiča. Da pokaže da je kraljevska zadužbina i sedište nezavisne srpske pravoslavne crkve. U Žiči je krunisan prvi kralj Srbije Stefan Prvovenčani, a njegov brat Sveti Sava odredio je da bude sedište najviših srpskih crkvenih poglavara.

Ime Žiča poteklo je iz naroda koji je tako označavao kraj koji je bogat žitom. Žiča je bogata livadama, šumama, pa i vinogradima u srednjem veku što je jedan od bitnih razloga zašto je podignuta baš na ovom mestu.

„Ona je podignuta na jednoj rečnoj Ibarskoj terasi nedaleko od ušća Ibra u Zapadnu Moravu, ali u blizini važne srednjovekovne komunikacije koja je išla dolinom Ibra, klisurom, Ibarskom klisurom i dosezala sve do mora. U srednjem veku Žiča se nalazila na severoistočnoj granici i zanimljivo je, to je isto posebnost prve srpske arhiepiskopije, da se crkveno sedište nalazilo u teritorijalnom smislu udaljeno od vladarskog sedišta koje je i dalje bilo u oblasti Starog Rasa“, objašnjava arheolog Gordana Gavrić, iz Zadužbine Svetog Manastira Hilandara.

U baštinskim poveljama navodi se da je Žiči darovano 58 sela i naselja. Osam planina i 217 vlaških porodica na čijem čelu su bili po jedan knez i dva parohijska sveštenika. Vlastelinstvu manastira ktitor Stefan Nemanjić priložio je još 10 župa.

Tokom izgradnje Žiče od 1217. do 1221. godine dogodilo se ovde Čudo o podizannju raslabljenog kako su posvedočili Savini životopisci Domentijan i Teodosije. Tada je Sveti Sava blagoslovio vernika koji se zatekao ovde oslabljenog rukama i nogama tako da nije mogao pravo stati i podigao ga na noge.

I zato priča o podizanju Žiče i ulozi Svetog Save u tome seže u prošlost.

„Rastko je bio drugačije vaspitan. On je navikao od malena da neguje vrlinu i bio je naučen da razlikuje dobro od zla. Dakle Rastko se bavio, pre svega, negovanjem vrlina. Tome su umnogome doprineli monasi koji su dolazili kod njegovog oca i vodili bogougodne razgovore, a koje je Rastko pomno slušao i koje je te razgovore njegova duša upijala“, priča Monahinja Nektarija iz Manastira Žiča.

Jedan od ključnih događaja i prelomnih trenutaka za našu nacionalnu istoriju dogodio se kada je Sveti Sava pomirio svoju braću, Velikog kneza Vukana i bogom izabranog za prvog kralja, kako je smatrao da treba da bude, Stefana Nemanjića nad svetim moštima njihovog oca.

Dr Dragoljub Danilović, istoričar naglašava da se ta sinergija između Stefana Nemanjića i Svetog Save vidi od samog početka njihovog delovanja, a posebno u trenutku kada je Sveti Sava doneo mošti oca Svetog Simeona Mirotočivog i pomirio zavađenu braću Vukana i Stefana. „I u tom trenutku niče Manastir Žiča. Znači možemo da kažemo da je Manastir Žiča mesto bratskog pomirenja, odnosno mesto gde je država i crkva dobila svoje jasno izvorište“, ističe on.

Žiča je simbol svetovne i duhovne vlasti. U Žiči su vladarski i arhiepiskopski presto.

„Ovo jedinstvo svetovne i duhovne vlasti očituje se takođe i u programskim načelima kako u arhitekturi tako i u ikonografiji same Spasove crkve. Koliko je Sveti Sava duboko promišljao o svemu govore kapele koje su podignute pod uticajem Svetogorskih kapela od kojih je južna posvećena Svetom Stefanu koji je bio zaštitnik svetorodne loze Nemanjića, a severna kapela Svetom Savi Osvećenom koji je bio veliki duhovni učitelj Svetom Savi srpskom“, objašnjava arheolog Gordana Gavrić, iz Zadužbine Svetog Manastira Hilandara.

Monahinja Nektarija iz Manastira Žiča ističe: „On je toliko ljubavi uložio u ovaj hram. Prilikom krunisanja kralja Stefana je bio neizmerno radostan jer je, ne zbog carske krune koju je dobio, već zbog toga što se skupilo, kažu u žitiju, nebrojeno mnoštvo ljudi da vidi kako je crkva krasna. Kažu da je to bilo nebo na zemlji i zaista nešto što do tada nije moglo da se vidi na ovim našim prostorima“.

U maju 1221 oglasila su se zvona na krunidbenoj crkvi u Žiči. Prvi put da pozdrave kralja Srbije. Tokom istorije sedam puta su se oglašavala za kraljeve iz dinastije Nemanjića.

Krunisanje Stefana Nemanjića u Žiči trajalo je tri dana. Prvog dana kada je krunisao brata Sveti Sava je održao besedu o novouspostavljenom hijerarhijskom redu u Srbiji sa kraljem na čelu i crkvi koja je dobila samostalnost. Potom je dva dana govorio narodu i vlasteli o odanosti veri i hrišćanskom učenju.

„U ovom Sinodiku jasno su date smernice kako episkopi koje je Sveti Sava hirotonisao ovde u Žiči, treba da utemeljuju srpsku pravoslavnu veru i koji je način borbe protiv jeretika“, kaže arheolog Gordana Gavrić.

Dr Dragoljub Danilović, istoričar navodi: „Ne samo da je krunisanje obavljeno ovde u manastiru Žiči nego je ovde sazvan jedan veliki sabor. Ta skupština, taj sabor, je okupio i svetovnu i duhovnu vlastelu.

Ovde na ovom mestu 1221 godine uspostavili i državu i crkvu kao jednu simfoniju, a ta se simfonija ogleda i na našim državnim simbolima do dana današnjeg.

Srbija je postojala i pre Žiče, ali je izgradnjom carske lavre dobila svoje hristoliko i državno obeležje.