Kako se slavi Sveti Nikola u različitim krajevima Srbije?

Pravoslavni vernici danas slave Svetog Nikolu, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara, kome je posvećeno više od 120 hramova u Srbiji. Za slavskom trpezom su gotovo svi. Obično se kaže da polovina Srba u zemlji i dijaspori slavi, ostali dolaze u goste.

Da bi se na vreme isekao slavski kolač, osveštalo žito i vino na Nikoljdan, valja poraniti. Kruševačke crkve od rane zore, bile su pune slavljenika.

“To je slava naše porodice. Toliko dugo se slavi da se i ne sećamo početka.I sa velikom srećom čekamo ovaj dan”, kaže jedan domaćin, jedna Kruševljanka dodaje: „Svi smo srećni što možemo eto tako iz godine u godinu da slavimo i da prenosimo na mlađe generacije.”

“Meni je ovaj dan vrlo važan, jer je to slava moje porodice iz Leskovca, porodice Kocić. I ja sam ovu preuzeo pre par godina od dede”, kaže jedan mladić.

"Da priznam da je kod nas slava jedna od retkih prilika da se prosto sjedinimo kao porodica, pošto smo se malo raštrkali zadnjih par godina . Tako da iskreno jedva čekam ovakve trenutke”, navodi jedan građanin.

“Pa vi znate da je Sveti Nikola najveći praznik u Srbiji. I to bi po meni trebalo da bude državni praznik”, smatra jedan domaćin.

Pojedini kruševački lokali i restorani ne rade. Na ulicama nema uobičajene gužve, kao ni na pijacama. Natraženija roba na dan slave su gotova riba, posni specijaliteti i cveće.

"Na današnji dan mora da bude dobra ponuda, da bismo ispoštovali svakog ko uđe i krene na slavu sa buketom cveća, kafom, flašom vina”, navodi Aleksandar Dimitrijević, vlasnik cvećare.

Porodica Rakićević iz dragačevskog sela Guberevci, slavi uz bogatu trpezu ,slavsku sveću, žito i kolač. U domu čuvaju porodične relikvije.

"Evo tu je čirak koji je prošao golgotu Srbije. Znači pradeda ga je nosio sa sobom na Solunski front i koji ga je eto hvala Bogu i vratio među nas. Tu je i ikona koja datira po priči moga dede iz 17. veka. Znači isto koja se prenosi sa kolena na koleno”, kaže Vukola Rakićević, domaćin.

"Imamo četvoro dece koja su inače po strani i imaju svoje porodice. I onda se okupimo za slavskom trpezom, budemo zajedno .Tu su i unuke, tu su svi.Svi smo tu i to je najlepše”, kaže domaćica Vera Rakićević.

Nekada se na slavu nije zvalo, ali dinamičniji život zahteva da se nasleđe od predaka usaglašava i prilagođava današnjici.

"Veoma je važno negovati kulturno nasleđe i slavu kao element koji je upisana u Uneskovu listu kao nematerijalno kulturno nasleđe. Jer je ono deo našeg identiteta i naše narodne tradicije”, objašnjava Snežana Ašanin, etnolog Narodnog Muzeja u Čačku.

Svetog Nikolu poštuju u celom svetu.

“Slave ga Srbi, Rusi, Rumuni, svi pravoslavni, ali ga slave i rimokatolici. Uoči ovih Božićnih praznika on se pominje kao neko ko je bio toliko milostiv, da je čak i delio milostinju, poklone, pa nije ni sada slučajno da je taj običaj ostao i kod nas”, navodi Jovan Vuković, strešina crkve Pokrova Presvete Bogorodice u Kruševcu.

Jer Sveti Nikola je i model za Deda Mraza koji za Novogodišnje praznike daruje decu i donosi radost u domove širom sveta.