Zašto je Natalijina ramonda cvet feniks

Natalijina ramonda, kao simbol pobede u Prvom svetskom ratu, kod nas se često naziva i biljka feniks. Ima zapanjujuću sposobnost da vaskrsne i kada je potpuno osušena.

“Ovu osobinu ramondi otkrio je ruski botaničar Pavel Černjevski koji je slučajno prosuo čašu vode na herbarski primer ramondi, koje u herbaru imaju mrku boju, a sutradan je u herbaru otkrio biljku sa zelenkastim listom”, objašnjava Dragana Nedeljković iz Zavoda za zaštitu prirode.

“I kada se osuši dovoljna je samo jedna kap vode da ponovo dobije stari sjaj. To možemo povezati sa srpskom vojskom koja se u teškom stanju povukla preko Albanije, ali se vratila na Solunski front gde se hrabro borila protiv neprijatelja”, kaže Boban Janković, istoričar.

U Srbiji se Ramonda Serbika može naći u proleće, najčešće na prostoru Sićevačke i Jelašničke klisure. Međutim, ono što je zanimljivo je da ovaj cvet raste duž celog puta kojim se srpska vojska kretala tokom prvog svetskog rata od Crne Gore, Albanije, Severne Grčke do Severne Makedonije.

Bedž koji se nosi na ovaj praznik spaja ramondu i albansku spomenicu.

“Sam taj bedž koji se nosi povodom dana primirja je interesantan zbog toga što je korišćena zeleno crna traka, a ta traka je korišćena na albanskoj spomenici, medalji koja je dodeljivana onima koji su se povlačili preko Albanije”, kaže Boban Janković, istoričar.

Zbog svoje lepote cvet je dobio ime po kraljici Nataliji, supruzi Milana Obrenovića.

“One su zaista vrlo atraktivnog izgleda. Najpre je atraktivno to što se one nalaze samo u pukotinama krečnjačkih stena, samo njihovo stanište je atraktivno, a takođe i njih izled”, objašnjava Dragana Nedeljković iz Zavoda za zaštitu prirode.

Dan primirja u Srbiji se obeležava kao državni praznik od 2012. godine. Glavni motiv za amblem ovog praznika je upravo cvet natalijine ramonde.