Svetski dan romskog jezika: U 60 škola romski jezik kao izborni predmet uči 3000 učenika

Na časovima Romskog jezika sa elementima nacionalne kulturue u Osnovnoj školi "Jovan Cvijić" u Kostolcu vlada ushićenje, želja za znanjem i dobro raspoloženje u svih sedam odeljenja.

"Najviše volim kada nastavnik romskog napiše na tabli nešto na srpskom, a mi treba da napišemo to na romskom", kaže Arsen Ramadani, učenik trećeg razreda.

Na pitanje da li voli da priča na romskom, Sadbera Hamdiji, učenica trećeg razreda odgovara: „Da. Zato što više zapamtim."

"Pričam sa drugarima i družim se”, dodaje Semira Amjović, učenica trećeg razreda.

Sabedin Ljutevci, učenik trećeg razreda kaže da skoro svi njegovi drugari znaju romski jezik. Kad se druže pričaju na romskom, dodaje.

Romski jezik prenošen je usmenim putem hiljadama godina, ima puno dijalekata. Zato je važno da nove generacije uče svoj jezik i u školama, jer je prošao proces normalizacije, kodifikacije i standardizacije. Nakon izrade plana i programa, prvi časovi pokrenuti su u Vojvodini 2016. Godine. Srbija je među prvima objavila udžbenike od prvog do šestog razreda. Danas ovaj izborni predmet pohađa 3000 učenika u 60 škola, kojima predaje 70 nastavnika.

"Svakako je doprinelo pre svega stabilizaciji stanja da se i na romskom govori u školi. Ta jedna psihološka prednost se daje deci da su oni ravnopravni. Mi sa ovim predmetom više idemo na to da se deca uključe da su deo zajednice, da ih shvataju ljudi, ne da ih primoravamo za ocenu. Interesantno je da deca pokazuju veće interesovanje nego roditelji. Roditelji se od toga plaše jer su pritisnuti stereotipom o Romima", ističe Ljuan Koko, nastavnik romskog jezika i predsednik Udruženja "Ceres".

Najbolji rezultati su na jugu zemlje, a dugoročne nade polažu da će na taj način smanjiti ugroženost identiteta, identifikacije, običaja i kulture Roma.

Ljuan Koko, nastavnik romskog jezika i predsednik Udruženja "Ceres" nastavlja: "Dali smo mnogo stipendija učenicima, studentima. Oni se prijave da su Romi, kad završe, onda više nisu Romi. Moraćemo da uspostavimo sistem, da mogu da dobiju stipendije i da imaju afirmativne mere samo deca koja se izjasne za vreme školovanja da uče romski jezik, jer onda znamo da pomažemo romskoj zajednici. Nama se dešava nažalost da uspešna deca Romi, ne žele da se izjasne kao Romi. I mi uvek analiziramo samo onu decu koja su ostala na drugoj strani, a sve ono dobro je van toga, tako da nam se čini da ništa ne napredujemo".

Podršku je dalo i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog na centralnoj manifestaciji obeležavanja Međunarodnog dana romskog jezika u Kragujevcu.

"Da ohrabrimo pripadnike romske zajednice, koja je treća po brojnosti u republici Srbiji da se koriste svojim jezikom, da ulažu napore da čuvaju jezik, da grade infrastrukturu manjinsku kada je u pitanju očuvanje i razvoj jezika kroz sistem obrazovanja, kroz negovanje kulture, sistem informisanja i naravno kada je u pitanju službena upotreba jezika i pisma“, ističe Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Da se deca romske nacionalnosti u školama osećaju sve prijatnije potvrđuje i sve veći broj učenika u srednjim školama i na fakultetima.