Smederevska tvrđava - nekadašnja prestonica srpske despotovine

Svojim položajem na ušću reke Jezave u Dunav zauzima površinu od približno 11 hektara, ima oblik nepravilnog trougla i sastoji se iz dva dela - Velikog grada i Malog grada. Kada je 1459. godine, tvrđava despota Đurđa pala pod tursku vlast, bio je to i kraj srednjovekovne srpske države.

Smederevo je u 15. veku bilo sedište srpske države, za vreme vladavine despota Đurađa Brankovića. Pošto je Beograd vraćen Mađarima, on je naredio izgradnju tvrđave, kako bi tu smestio svoj dvor. Za samo dve godine sazidan je Mali grad, a do 1439. i Veliki, gde je živelo stanovništvo. Tako brza gradnja namučila je ljude, pa se i do današnjeg vremena zadržala legenda o Prokletoj Jerini, despotovoj ženi, na čiji se nagovor sve to dešavalo. Zanimljiva je i legenda o navodnom velikom blagu, koje je negde zakopano, što je nastalo iz činjenice da se na dvoru kovao srpski novac.

“Jedino ovde možemo da vidimo dvor, to jest njegove ostatke, koji nam daju odgovor na jedno pitanje koje svima nama pada na pamet: kako bi to naša Srbija izgledala da nije bilo pada pod Turke? Dođite u Smederevo da vidite prozore i biće vam jasno da bi mi izgledali kao Venecija, Firenca, Bolonja, Padova, Sijena, svi ti lepi gradovi, Dubrovnik, u koji rado idemo. I mi bismo tako izgledali da smo se 500 godina razvijali u tom graditeljskom pravcu”, smatra Goran Jovšić, turistički vodič.

Kroz skoro 6 vekova postojanja tvrđava je uglavnom služila kao vojni objekat, pod turskom vladavinom nakon pada Despotovine 1459. godine, kasnije u sklopu austrijskog carstva. U novijoj istoriji najpotresniji je događaj iz Drugog svetskog rata, kada je eksplodiralo nemačko skladište municije.

“Samo u vozu, koji je čekao u stanici da krene, gine oko 1.200 ljudi, ukupno još toliko, procenjuje se preko 2500 ljudi. "Politika" na naslovnoj strani piše: Grad koji je u 15. veku imao staklene prozore, danas nema više ni jedan. Samo su dve, tri kuće ostale neoštećene”, navodi turistički vodič Goran Jovšić.

U drugoj polovini 20. veka tvrđava je stavljena pod najviši stepen zaštite kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. Viševekovna razaranja oštetila su zidine, pa je neophodna obimna rekonstrukcija. Regionalni zavod za zaštitu spomenika radi na prikupljanju dokumentacije, kako bi objekat dospeo na UNESKO-vu listu svetske baštine.

“Mi se nadamo da će sledećih nekoliko godina, koliko ta procedura formalno traje, komisije koje budu dolazile i kasnije eksperti, proceniti da ona ne samo što zaslužuje to, nego da će i onaj drugi, bitan deo, našeg odnosa prema njoj, kako je čuvamo, upravljamo njome, biti na nivou njene vrednosti, koja je prepoznata”, navodi Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika.

Grad Smederevo i njegovu tvrđavu svake godine poseti oko 100 hiljada turista. Osim istorijske priče privlače ih i mnogobrojne manifestacije, kao što su Teatar u tvrđavi, Dunav film fest, Viteški festival. Mnogi od njih dolaze iz inostranstva.

“Ja sam iz Kopenhagena u Danskoj. Ovde sam sa porodicom, sa sinom i njegovom decom. Bila sam ovde pre 35 godina, i došli smo da opet vidimo sve ovo. Veoma sam impresionirana. Lepo je”, kaže jedna turistkinja.

Za Smederevce tvrđava je danas mesto rekreacije i kulturnih dešavanja, za đačke ekskurzije važan deo slagalice srpske srednjovekovne istorije, a za evropske putnike jedna od stanica na moćnom i lepom plavom Dunavu.