Prokupačka biblioteka bogatija za spomen sobu pesnika Rada Drainca

Rade Drainac rođen je 26. avgusta 1899. godine u selu Trbunju, u Toplici. Učio je školu u Kruševcu i Parizu gde je 1922. godine pokrenuo časopis Hipnos. Buran život koji je vodio kao zanesenjak i boem, ostaće večita inspiracija pesnicima. Uspomenu na njega čuvaju zaljubljenici poezije na tradicionalnim Drainčevim susretima pesnika koji se održavaju u maju i zadnjoj nedelji avgusta meseca, kada je i dodela Drainčeve nagrade za poeziju.

"Kad dobijete jedno ovakvo priznanje, svaki dobitnik, verujem da se zapita da li je zaista dostojan nagrade jednog takvog eruptivnog talenta i jedne takve, raskošne mogućnosti ekspresije”, kaže Tanja Kragujević, dobitnica Drainčeve nagrade za 2021. godinu.

Najveći deo života Drainac je proveo u Beogradu i Parizu, družeći se sa čuvenim umetnicima i zanesenjacima toga vremena, koji su se okupljali u najpoznatijoj umetničkoj kafani na svetu - Rotondi.

“Veoma smo ponosni na to što je ova kafana bila mesto gde su se okupljala velika svetska imena iz svih sfera umetnosti. Drago mi je da je među njima i srpski pesnik Rade Drainac, a njegovu zbirku pesama, koju ste mi poklonili, pridružiću knjigama ostalih velikana koje čuvamo od zaborava i koje mogu videti naši gosti", ističe Žerard Tafanel, vlasnik restorana "La Rotonda" u Parizu.

Velika životna avantura u Parizu mu je, kako je rekao, nepovratno odredila sudbinu pesnika. Zbog toga je, povodom 120 godina od rođenja, njegova knjiga Bandit ili pesnik prevedna na francuski jezik, a u Prokuplju otvorena spomen soba.

Dragan Ognjanović, direktor Narodne biblioteke „Rade Drainac" u Prokuplju kaže da je ovo je jedna književno-memorijalna postavka gde je ispričana priča o njegovom životu i delu na jedan sveden način, ali dostupan svima koji žele da saznaju nešto više o Draincu i predstavlja jedan zanimljiv i lep kulturan sadržaj za Prokuplje i Toplicu".

Život je proveo bez stalnih prihoda, više gladan nego sit, kao što je i napisao - glad mi je beskrajna, a ruke večno prazne. Bolestan i siromašan, umro je sam u 44.-oj godini života, 1.maja 1943. u Beogradu i sahranjen o trošku države.