Poslednji teracer u Leskovcu radi i u devetoj deceniji

Jedva je dočekao da grane prolećno sunce i da se lati mistrije, fangle, gletarice. Za 6 i po decenija ruke Tomislava Radosavljevića ukrasile su kamenom na stotine objekata, stambene zgrade, bolnice, vrtiće, palate, crkve. Počeo je kao fizikalac sa 17 godina u leskovačkom "Graditelju". Brzo je učio i postao najtraženiji majstor za teraco i fasade od kamena.

"Radio sam po celoj Jugoslaviji, po Srbiji. Svuda sam išao da radim. Radio sam i u Rusiji. Radio sam kod ličnog savetnika predsednika Jeljcina, na njegovoj kući u Sankt Peterburgu. Volju imam za rad, znaš kad imaš volju, da nemaš volju nema ništa", naglašava Tomislav Radosavljević, teracer iz Leskovca.

Unutrašnji teraco radovi su večni, kaže majstor Toma. Kad se dobro povežu cement i kamenčići onda potezi rukom moraju da budu brzi i precizni. Zanat ni malo lak. Često je u oblaku prašine.

Tomislav kaže da je to najteži posao u građevinarstvu. Objašnjava: “Zato što treba brzo da ga obradiš da se ne bi sastavi poznavali. Čim se sastavi poznaju onda to nije dobro, zato je najteže. Različite obrade ima, negde pikovano, negde štokovano, negde prano, negde šlajfovano, sve zavisi šta se radi."

Od kamena podovi, zidovi, stepeništa, ograde, grobne parcele. Dnevno može da uradi do 40 kvadrata. Pomaže mu unuk Nemanja koji polako peče teracerski zanat.

"Posao težak, izgleda jednostavno, ali baš je težak”, kaže Nemanja Petrović, Tomislavljev unuk. Na pitanje da li može od toga dobro da se živi, odgovara: “Može ko hoće, ima posla, ali niko neće da radi."

Gazi devetu deceniju čvrsto i poletno. Poslednji majstor-teracer stare, neimarske škole u Leskovcu, kaže, dok ima snage, radiće. A posla je na pretek.