Umesto poklona za učiteljicu novac za lečenje samohrane majke
Međunarodni dan žena ili Osmi mart prvi put je obeležen 1909. godine kao dan borbe za ženska ljudska prava, odnosno, dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Od karanfila, nekadašnjeg simbola osmomartovskih radničkih proslava, do današnjih dana, pokloni za praznik žena postali su gotovo stvar prestiža za mnoge roditelje školaraca. Izbor pravog, velika je dilema, uzrok rasprava, a neretko i udar za kućni budžet. Nastavnica Jelena Gavrilović, iz Osnovne škole "Sveti Sava" u Pejovcu kod Trstenika, nije ga se odrekla, ali je želela da ima humanitarni, a ne potrošački pečat.
Molba koju je nastavnica Lela uputila roditeljima svojih prvaka, da novac namenjen za njen poklon uplate za lečenje sugrađanke Ivane, brzo je naišla na podršku. Ne samo u odeljenskoj grupi prvog dva, već širom Srbije, jer je prosleđena i putem društvenih mreža.
"Ona je i pre nego što smo se mi upustili u ikakvu priču kupovine poklona bila mišljenja da joj to nije potrebno i mi smo svi zanemeli i rekli u redu. Najveći deo novca koji smo sakupili ide Ivani, na njen žiro račun, a za učiteljicu smo kupili jedan lep i veliki cvetni aranžman da joj ostane uspomena na današnji dan. S obzirom da je u pitanju ljudski život, život jedne mlade žene koja je bolesna i koja je samohrana majka, nikome nije bilo teško da izdvoji malo veći iznos nego što bi inače izdvojio", kaže Maja Cvetković iz Trstenika.
Nastavnica Lela nije htela pred kamere jer joj publicitet nije bio cilj, već želja da pomogne samohranoj majci Ivani Jovanović, koja već 16 godina boluje od sekundarne progresivne multipleskleroze.
"Ne znam se sa učiteljicom Lelom. Gest sam prihvatila, plakala sam posle dugo, prosto mi je neverovatno. Zahvalna sam puno roditeljima, učiteljici kao prvo, njoj naklon do zemlje, skidam kapu", kaže Ivana Jovanović iz Trstenika.
Dosadašnje terapije više ne daju rezultate, a nadu za izlečenje majka sedmogodišnje Teodore polaže u lečenje matičnim ćelijama na klinici u Moskvi.
"Moja najveća želja je da moja mama ostavi hodalicu i da pomognu svi ljudi da ozdravi", kaže Teodara Jovanović, Ivanina ćerka.
"Terapija u Rusiji košta oko 60.000 evra sa svim troškovima. Procenat uspešnosti je 96-97% što znači da bih hodala normalno. Ne bih izlečila bolest ali bih zaustavila progresiju", navodi Ivana Jovanović.
Ivana je na pola puta do sigurnog koraka, ali ne gubi nadu da će ga s uspehom preći, zahvalna za svu podršku humanih ljudi koji su učinili da ovaj Dan žena zauvek pamti.
Коментари