Gde je granica između novinarske etike i senzacionalizma

Vest je roba, rekli bi mnogi vlasnici medija. Pomoću softvera, analizom dometa određenih sadržaja, jasno je da se osim sporta, najbolje prodaje crna hronika, kaže dr Stefan Janjić, koji sa svojim studentima novinarstva, često analizira upravo ovakve tekstove, ali i rad medija.

“Mislim da vlasnici medija i urednici mnogih medijia zadovoljno trljaju ruke kad god se Novak plasira u finale nekog grend slema i kad se desi neki težak slučaj crne hronike koji može danima da se prati, koji može da se prati u nastavcima, kao nekakv triler ili kao nekakva horor serija“, smatra Stefan Janjić, docent na Odseku za Medijske studije FFNS.

Način na koji novinar izveštava, on utiča na tuđe živote, zato svoje studente uči da poštuju kodeks novinara.

„Čak iako imate pristanak, ukoliko osoba koja je izgubila nekog koja je u traumi, koja želi da vam da izjavu, vi vrlo pažljivo morate da samerite šta je od toga za medije, a šta nije, jer ne smete da zloupotrebite ni na koji način nečiji osetljiv položaj ili nedovoljnu svest o moći medija“, kaže Stefan Janjić, docent na Odseku za Medijske studije FFNS.

Manjak edukacije i empatije, rezultira time da iz vidika medija potpuno nestane etika, jasan je dr Damir Smiljanić, profesor filozofije.

„I tako isto funkcioniše ta nastrana logika po kojoj se prave izveštaji o tim nastranim slučajevima da nešto mora biti da odmah zapadne u oko, da prestraši, da prestravi čitaoce, jer to treba da izazove neku vrstu šoka, ali i neku vrstu „suspens“ kako bi Hičkok rekao, ajde moramo da malo kopkamo, da vidimo šta je iza toga, i budi neke ne baš plemenite porive kod čitalaca“, kaže dr Damir Smiljanić, profesor Filozofije FFNS.

Nakon serije medijskih tekstova povodom nedavne tragedije u Novom Sadu, pokrajinska ombudsmanka kaže da je vreme da se mediji koji to čine pozovu na odgovornost.

„Apelujem na predstavnike medija da se zaista striktno kao nikada više ranije, pridružavaju svojih etičkih postulata- pravila izveštavanja, ali istovremeno i pozitivno- pravnog okvira koji govori da poštujemo pravo javnosti da treba da zna i da mora da zna, ali da ponekad način na koji se izveštava može da doprinese tome da se javnosti više uznemiri nego da sazna neku određenu informaciju“, kaže Dragana Ćorić, pokrajinska zaštitnica građana.

Takav manir izveštavanja, tvrdi, produbljuje traume.

“Neoprostive greške koje su mnogo više uzmeniravale javnost, iznošenjem detalja, podataka kako je došlo do neke tragedije, ulaskom u kuće tragično nastradalih ljudi, snimanjem okoline gde se desilo neko krivično delo, znate, to je ono što mi pravnici nazivamo sekundarna viktimizacija“, navodi Dragana Ćorić, pokrajinska zaštitnica građana.

Struka je saglasna - novinar nije sudija, niti pisac krimi romana, njegova dužnost je da prenese proverenu informaciju, vodeći računa da zadovolji javni interes, a na najniže porive čitalaca.