Kako je Leskovac između dva svetska rata postao evropsko privredno čudo

Između dva svetska rata na leskovačkoj kaldrmi bilo je 36 fabrika. Preduzimljivi i marljivi Leskovčani su stvarali bolju budućnost za svoj grad i državu.

"Leskovačka industrija se razvijala amerikanskom brzinom i širila se. Izlazila je iz polja tekstila u polje hemije, u polje gumarstva. Leskovčani su bili prvi u mnogo čemu što se tiče industrije u Srbiji. Međutim ono što je isto interesantno za sve te Leskovčane jeste da je leskovačka industrija nastala bukvalno 100 posto sopstvenim kapitalom. Znači od tog dukata koji su oni zarađivali kao sluge kod Turaka ili bogatih leskovačkih čorbadžija nastali su čitavi kompleksi fabrika u Leskovcu, Paraćinu, Beogradu, u Karlovcu. Leskovačka centralna banka kažu da je bila najveća od Beograda do Skoplja u tom delu stare Srbije", navodi Nebojša Dimitrijević, direktor Narodnog muzeja u Leskovcu.

U to doba cvetali su trgovina, zanatstvo, ugostiteljstvo. Leskovčani su se ponosili i svojim palatama.Temelje prve, čuvene Garetove palate postavio je Kostadinov pradeda, Dimitrije Cvetković. Bogatstvo i ugled donela mu je trgovina.

"Pradeda je toliko novca imao da nije znao šta da radi. U dogovoru sa sinovima da bi mogli da žive zajedno u zajednici počeo je da pravi palatu. Ovo je deo inventara iz čuvene leskovačke Dinčetove kafane. Dinče je bio Vaš deda. Ponosno nosim njegovo ime jer je isuviše cenjen u to vreme bio. U kafani se služio roštilj, vino, rakija, salate, muzika je bila povremeno, deda je moj uveseljavao ljude, mušterije svirajući duduk", kaže Kostadin Cvetković, građevinski inženjer u penziji.

Između orijentalnog i modernog, evropskog lica grada Leskovčani su sačuvali posebnost duha. Pečat zlatnom dobu daju i razvijena prosveta, izdavaštvo, zdravstvo, bogat kulturni i društveni život. Velelepni hoteli Pariz i Kostić u centru grada nadmetali su se sa zabavama.

1928. godine u Leskovačkom glasniku je zabaleženo da je za 12 meseci održano više od 500 balova, elitnih zabava, soarea, matinea. Leskovac je bio srpski Mančester, a sijao je kao Pariz. U čemu se još ogledao evropski ritam života.

"U načinu odevanja.Moda je posebna priča. Kako svedoči leskovačka štampa i mnoge stare fotografije Leskovčanke su nosile evropske haljine ravnih krojeva, otkrivenih članaka, potpetice kao i kratke bubikopf frizure, dok su vremešnije gospođe nosile i dalje srpsku građansku nošnju. Kada je reč o kulturnom životu najznačajniji događaji u Leskovcu između dva svetska rata bili su osnivanje pravih bioskopa Slavuja i bioskopa Korzo ili Berdićevog bioskopa kao i akademsko pozorište 1934. godine", navodi Aleksandra Grgov, istoričarka Narodnog muzeja u Leskovcu.

Vizionari, graditelji, meraklije. Leskovčani koji su za pola veka uspeli da tursku kasabu pretvore u moćan industrijski centar zaslužili su posebno mesto u muzeju i sećanju.