Romanovske ovce u domaćinstvu Zajića u Donjim Vratarima godišnje ojagnje i po osam jaganjaca

Blejanje razigrane družine koja skakuće dvorištem, daleko se čuje, na radost domaćina kojima su početkom meseca tri ovce podarile desetoro jaganjaca.

"Prvo se jagnjila Gara, petorke, pa Mila dvojke, i na kraju treća, Ruža, trojke. A inače Romanovskim ovce sve pohvale. Poenta je u tome što je ona sitna, mali potrošač, a jagnji dosta jagnjadi, i to se jagnji 2 puta godišnje. Evo moje recimo, jagnje se januar-februar i avgust-septembar. One se pare na mleku, onda se desi da jedna ovca godišnje ima po 7-8 jagnjadi“, kaže Milan Zajić iz Donjih Vratara.

Puno dvorište jaganjaca znači puno posla za domaćine: „Jeste, kao oko malog deteta. Ova petorke što je jagnjila mora dva ovbavezno da se dohrane, a i neka od njih tri pridju flaši, jer majka nema dovoljno mleka. Ima za deset dana možda za njih troje, ali za petoro nema dovoljno. - Koliko puta dnevno? - Četiri puta, skoro na svaka 3 puta. Po pola kila uglavnom pojedu, jedno i drugo", navodi Zorica Zajić iz Donjih Vratara.

Za desetak dana ojagnjiće se i Cveta koja je već dva puta jagnjila petorke, pa se rekord i ovog puta iščekuje, kaže Zoran, koji ne skriva da u ovčarstvu uživa.

"Volim da pustim ovce kad sam dokon. A kažu čuvanje ovaca i gajenje pčela smiruje živce. Ja nisam živčan, miran sam čovek, ali milina je. Kad pustim ih u taj moj Banovac, ja napred one zamnom, negde nađu listić, negde travku, piju bistru vodu, najedu se, doteram kući. Ja pravim po 7 kilometara dnevno, pa znate šta je to, to je milina. Ne bih dao ovo moje Vratare, moj Banovac, za Beograd na vodi, verujte, nije fraza, stvarno tako mislim", kaže Milan.

U Gornjoj Župi Zajići su jedini koji čuvaju ruske ovce. Iako je rasa Romanovski duplo skuplja od domaće ulaganja se, kažu, brzo povrate pa komšije ohrabruju da slede njihov primer.