Gde se čuva originalni primerak rukom pisanog ustava Knjaževstva Srbije

Kao branik političkog i nacionalnog identiteta i pamćenja, Istorijski arhiv Srbije jedini čuva originalni primerak rukom pisanog ustava Knjaževstva Srbije.

“Pod najstrožim i vrlo jasno propisanim uslovima, izlaže se naravno u posebnim prilikama, pristupa mu se uz sve mere opreza, uz sve mere čuvanja i zaštite arhivske građe”, navodi Anja Vulić, iz Istorisjkog arhiva Srbije.

Ustav je štampan u 10 hiljada primeraka u knjaževsko - državno tipografiji u Kragujevcu. Svako od deputata poslanika je dobio svoj primerak, a oni su razdeljeni i relevantnim ustanovama u zemlji. Do današnjeg dana sačuvano je svega nekoliko primeraka originalnog izdanja, a jedan od njih čuva se upravo u Biblioteci matice Srpske.

“1969. godine Matica je otkupila taj ustav od jednog istaknutog bibliofliografa, lekara, reč je o Georgiju Mahajiloviću” naglašava Srđan Graovac, istoričar – Biblioteka matice Srpske.

Dušica Grbić, pomoćnik upravnika za staru i retku knjigu Biblioteke Matice srpske dodaje: „Osim biblioteke matice srpske, ovaj ustav postoji u Narodnoj biblioteci Srbije, Univerzitetskoj biblioteci, zatim u biblioteci Požarevca, Prijepolja, Čačka, u Skupštini republike Srbije“.

Donesen je ubrzo nakon obećanja koje je ustanicima dao Milošev saveznik Tomo Perišić Vučić, kako bi ograničio svevladarastvo Knjaza, ali ne bez njegovog znanja, saglasni su istoričari i pravnici Upravo po njegovom nalogu, Dimitrije Davidović i Stefan Radičević, na nacrtima ustava rade već nekoliko godina.

“On je govorio “Kumašine, gledaj da to sočinjenje tako da naše pravljenje, naša mala država, naš mali brod, ne nasuče se na velike hridi, nego da nekako po tim talasima plovi i isplovi iz opasnosti”, prepričava dr Slobodan Orlović, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

„Sama ta reč Ustav je nešto što je Dimitrije Davidović stvorio kao svoju kovanicu. Definiše taj dokument kao nešto sa čime će biti ograničena autokratska vlast kneza, ili da kažemo, biće ustavljena“, ističe Srđan Graovac, istoričar – Biblioteka matice Srpske.

Turska i Austrougarska nisu imale ustav, Rusko carstvo beše samodržavlje Romanovih. Kako onda vesnik suverenosti, političkih sloboda, obojen paletom ljudskih prava, u jednoj nepismenoj Srbiji koja je u vazalnom odnosu prema svom turskom sizerenu. Velike sile to posmatraju kao čin ludosti, opasan i po njih same.

Dr Slobodan Orlović, profesor Pravnog Fakulteta u Novom Sadu navodi: “Na Miloša je vršen pritisak, rekao bih ponajviše od strane ruske imperije, koja je čak bila tvrđa nego otomansko carstvo, i ustav je nakon nekoliko nedelja suspendovan”.

Uzore Sretenjskog ustava nalazimo u Francuskoj deklaraciji o ljudskim pravima, ustavu neki nemačkih država, kantona Ciriškog, do Belgijkog ustava iz 1831. godine, i upravo je sažetak najnaprednijih ustavnih rešenja.

“Pravo na imovinu i neprikosnovenost imovine, jednakost pred zakonom, pravo da vam se samo jednom sudi i ako ste oslobođeni da vam se ne sudi ponovo, svako ko stupi na tle Srbije, bio robom, postaje slobodan čovek“ zaključuje dr Slobodan Orlović, profesor Pravnog Fakulteta u Novom Sadu.

Opštenarodna prava Srbina, kako se nazivaju, čine ponosnim i sve generacije potomaka. Zato jer Sveti gral srpske državnosti podseća na ono suštinsko i uzvišeno - zbog čega ga je branio i knjaz, čiju vlast ograničava - ništa i niko ne može biti iznad zakona i Srbije.