Srce pukovnika Rajevskog u Đunisu

Iz Odese u Srbiju, na Moravsko ratište pukovnik Rajevski stigao je u jeku turske ofanzive. Sudbina je htela da na prvoj liniji fronta, u Gornjeg Adrovca, herojski strada samo dve nedelje kasnije1876. godine, 20. avgusta po starom kalndaru. Telo mu je je sutradan, privremen sahranjeno ovde, u porti manastira Sveti Roman u Đunisu.

Čuveni ruski pisac Lav Tolstoj, inspirisan životom Nikolaja Rajevskog, istaknutog vojnika, plemića, itelektualca, publiciste, stvorio je književni lik grofa Vronskog, glavnog muškog junaka u jednom od kapitalnih dela svetske književnosti .

"Roman "Ana Karenjina" je nakon Biblije najpevođenija knjiga na svetu i svojom kompletnom tematikom privlači generacije i generacije koje u njoj istražuju raznorazne teme. Ipak, jasno je negde da Anin lik i lik jedinog čoveka kojeg je zaista volela u životu, apsolutno privlače dominantnu pažnju. To je jedan junak kome kroz Vronskog pisac daje izuzetne ljudske vrline. Zato što će nakon tog tragičnog završetka njegove ljubavi odlučiće da ode da brani Srbiju uz reči "da Srbima treba pomoći, to je narod kome treba pomoći", navodi Mirjana Gašić, profesor književnosti.

Ono što nije zabeležio Tolstoj, beleži istorija. Vest o pogibiji pukovnika Rajevskog, unuka čuvenog generala iz Borodinske bitke, sa velikom žalošću dočekana je i u Srbiji i u rodnoj Rusiji.

"U Sabornoj crkvi održano je opelo gde je činodejstvovao tadašnji mitropolit Mihajlo, uz prisustvo kralja Milana i svih srpskih ministara, tako da je uz najveće počasti njegovo telo ispraćeno nazad u Rusiju. Sama smrt jednog visokog Ruskog oficira na bojom polju u Rusiji je daleko odjeknula, s obzirom da je to poreklo bilo blisko caru Aleksandru. Tako da je to, može se reći, bila jedna prekretnica u donošenju odluka i da se, konačo, u velikom ratu sa Turcima dodje do pomoći srpskom narodu", kaže istoričar Goran Vasić.

U Gornjem Adrovcu, na mestu gde je poginuo, porodica Nikolaja Rajevskog , 27 godina kasnije podiže spomen crkvu Sv.Trojice , u narodu znanu kao Ruska crkva. Drvored lipa koji do nje vodi, donet je, kažu, sa njihovog imanja u Razumovki.

"Iznad vratiju je freska pukovnika Rajevskog, u jednoj divnoj uniformi. I to je jedna od retkih fresaka koja nije u potpunosti restaurirana zato što je odolela zubu vremena. A mi kažemo on odozgo iznad vratiju posmatra srpsko i rusko freskoslikarstvo i to je simbol bratskih odnosa izmedju Srbije i Rusije ", kaže Dragoslav Ristić, član crkvene opštine Žitkovac.

Poslednja reči pukovnika Rajevskog pred boj na Adrovcu bile su, kažu, da ga ako pogine sahrane u Rusiji, a srce zauvek ostave u Srbiji, u Đunisu. I želja mu je ispunjena. Telo je balasamovano, iz Beograda brodom otpremljeno u Odesu, a potom u kriptu porodične grobnice u Razumovki.

Junačko srce ostalo je ovde. Na srpskoj zemlji, koju je Rajevski toliko voleo i za koju je život dao, o čemu svedoči i nadgrobna ploča koju su podigli zahvalni potomci srpskih oslobodilaca u ratu 1876.