Posle decenija propadanja Vila Teokarevića u Vučju biće obnovljena

Raskoš i lepota kojima su se divili gosti Teokarevića iz celog sveta. Uz samu Vučjanku engleska vila sa mansardom i bazenom. Meštani su je jednostavno nazvali Bubina vila po Lazinoj supruzi Ljubici. Reprezentativno zdanje predratne arhitekture sa luksuzno uređenim enterijerom izgrađeno je 1935.

„Prizemlje vile je bilo javnog karaktera, salonskog karaktera gde su održavani prijemi gde je primao svoje poslovne partnere dok je gornji sprat bio mesto za njegovu porodicu, za njegov život i mesto odakle je mogao da kontroliše pogledom rad svoje fabrike" objašnjava Nebojša Dimitrijević, direktor Narodnog muzeja u Leskovcu.

Urušavanje je krenulo osamdesetih godina prošlog veka. Očerupana, paljena više puta gotovo je potpuno uništena. Najava da će biti obnovljena obradovala je meštane Vučja.

„Kad su čuli da postoji mogućnost da se to renovira, da se sredi, da se zaštiti od propadanja izaziva kod građana Vučja jedno oduševljenje", kaže Bratislav Stanisavljević, direktor Doma kulture u Vučju.

Nakon rešavanja imovinskih odnosa raspisan je konkurs za izradu projektne dokumentacije. Za 6 meseci znaće se koliko je sredstava neophodno za oživljavanje simbola Vučja.

„Grad Leskovac će nakon toga kada dobijemo projekat i idejno rešenje pristupiti daljoj realizaciji ovog projekta jer nam je stalo da vila Teokrević bude jedno kulturno dobro i turistička destinacija", navodi Brankica Stamenković, Privremeni organ Grada Leskovca.

Mekoća Vučjanke krivac je za perionicu vune podignutu 1928., a 4 godine kasnije i čuvenu fabriku vunenih tkanina. Lazar Teokarević napravio je od Vučja industrijski raj. Nasleđe je ogromno.

„Upravna zgrada fabrike Teokarević u Vučju koja je rađena u tom nekom artdeko stilu iz tridesetih godina koje je stvarno fantastično i spolja i iznutra izgleda i koje bi moglo da predstavlja mesto gde se sublimira čitavo to industrijsko nasleđe Leskovca" ističe Nebojša Dimitrijević, direktor Narodnog muzeja u Leskovcu.

I ovo bi mogao da bude početak renesanse vučjanskog kraja oslonjene na turizam. Uz vilu i fabriku tu su hidroelektrana, radnički stanovi, Skobaljić grad, iznad snežna Kukavica, niže u Strojkovcu jedini Muzej tekstila u Srbiji. Od gajtana i Teokarevića davne 1884. sve je počelo.