Šta usporava izvoz pšenice iz Srbije

Poljoprivrednicima koji su prošle godine planirali da vraćaju rate kredita prodajom pšenice sada im treba duplo veća količina robe pod uslovom da imaju kome da prodaju. Arsen Gradinac, poljoprivrednik iz Srbobrana smatra da je zbog toga potrebna državna pomoć kojom bi se subvencionisale kamate.

"Znamo da se tržište kapitala drastično promenilo u poslednjih godinu dana, da su kamate enormno porasle. Istini za volju postoje tu neki subvencionisani krediti, ali imamo one investicione koji su vezani za Euribor. Euribor rapidno raste i to dovodi u dodatni problem sve poljoprivredne proizvođače koji su imali neke investicije", navodi Arsen Gradinac, poljoprivrednik iz Srbobrana.

Na forumu o pšenici u selu Utrine kod Ade koji je organizovalo više poljoprivrednih udruženja rečeno je da će ove godine u svetu biti proizvedeno šest miliona tona pšenice manje. Trebalo bi zbog toga da rastu cene, ali tržište zavisi od trgovinskog sukoba Rusije i Ukrajine.

"Rusija spušta cene na nivo damping cena i na neki način utrkuje se sa Ukrajinom, koja opet ima sasvim drugi motiv da se reši prevelikih količina pšenice", Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

Italija je povećala kupovinu našeg žita i brašna od novog roda na oko 30.000 tona mesečno. Pad izvoza je za Rumuniju i ove godine iznosi 65.000 tona, a prošle je bio 15 puta veći.

"Prema nekim procenama, mi imamo oko dva miliona tona pšenice za izvoz viška. Znači mi bi trebali prosečno mesečno da izvozimo bar 180.000 tona da bi se svih viškova rešili što sigurno neće biti slučaj jer u mesecima koji predstoje tradicionalno pada izvoz", smatra Zdravko Šajatović iz Poslovnog udruženja mlinara "Žitounija".

Ako ne krene izvoz biće manjka i skladišnog prostora. Za pšenicu i kukuruz ima mesta u silosima za oko pet miliona tona roda.