Selo Ostrovo - nekad i sad

Selo Ostrovo jedno je od najmanjih u opštini Veliko Gradište, ali mu je istorija vrlo zanimljiva. Nastalo je na nekadašnjoj dunavskoj adi, a tek od pre pola veka, pregrađivanjem Dunava, spojeno je s kopnom. Nekadašnji alasi, danas žele da iskoriste potencijale Srebrnog jezera i polako se okreću seoskom turizmu.

Zašto se selo Ostrovo ne zove Ostrvo, što bi bilo logično, niko do dana današnjeg ne zna da objasni. Uglavnom, naselje na tadašnjoj dunavskoj adi pod ovim neobičnim imenom pominje se još u 15 veku.

“Međutim, to selo je tada bilo neka vrsta turske ispostave, jer se nalazilo baš na samoj granici, i baš kao turska ispostava seljaci iz Ostrova su služili da opremaju tursku vojsku. Da im održavaju čamce, da im održavaju oružje, da im održavaju sve ono što je bilo bitno. Zbog toga su bili oslobođeni poreza i oslobođeni harača koji su Turci nekad naplaćivali. I zbog toga su ljudi tu i živeli”, navodi Nenad Mihajlović, istoričar.

Ostrovci su se spojili s kopnom tek 1970. godine, kada je pregrađivanjem Dunava nastalo Srebrno jezero. Mnogi od njih otišli su tokom decenija u beli svet, ali je svet počeo i da dolazi kod njih.

“I dosta je ljudi prolazilo ovde kroz selo koji su me pitali da li ima smeštaja. Ja sam ih jedno vreme upućivao dole na Srebrno jezero, međutim oni ljudi hoće na selu da budu, neće da idu u stambene zgrade, kažu, mi iz betona u beton nećemo. Tako da smo ja i moja supruga došli na ideju da renoviramo, adaptiramo ovu staru kuću i da se bavimo seoskim turizmom”, ističe Dragan Milanović, iz Ostrova.

Seoski turizam ovde je tek u začetku, ali jedna turistička manifestacija traje već 17 godina. Ostrovačka čorbijada okuplja majstore kotlića i van okvira opštine Veliko Gradište.

Dejan Alavanja, iz Starog Kostolca objašnjav: “Stari alasi su kuvali čorbe, voda je bila iz Dunava, dok je Dunav bio čist. Neko ko je daleko od vode, ko je iz grada nije mogao to da uradi, da nosi toliko kilometara, tako da je to poteklo od starih alasa”.

“Znači pet, šest vrsti ribe trebalo bi da bude u principu, da bi to, kao, čorba bila dobra. Ali, majstori, i ukus mora da budu po vašoj želji”, kaže Slaviša Nikolić, iz Beranja.

Ostrovo danas ima oko 60 domaćinstava, i približno 300 stanovnika, ali samo na papiru, jer je polovina u inostranstvu. I to je ono što najviše muči Ostrovce.

“Malo ljudi je ostalo, pogotovo mladih. Jako malo je ostalo mladih i nadam se da će se dosta ljudi vratiti, da će nas biti, da će ovo zaživeti i da će nastaviti da se održava i naredne godine”, navodi Vladimir Nikolić, predsednik MZ Ostrovo.

Na obali Srebrnog jezera niče sve više vikendica. U turizmu i Ostrovci vide svoju budućnost. Nadaju se da će sa turistima iz belog sveta stići i oni koji su napustili svoje selo.