Зашто је једна стјуардеса авион заменила плантажом боровница код Баточине

 Из Катара је слетела на Никшићко брдо.

 “Довољно плаве, довољно зреле, савршено слатке”, каже саговорница.

Двоспратни Ербас заменила је малим трактором, уштеђевину уложила у куповину земљишта. Са засада од 4.000 садница очекује принос од 6.000 килограма боравница. Мразеви су обрали део рода.

“Највише што смо ишли до овог тренутка је 8.000 килограма, зато што је само половина плантаже у пуном роду, а 2.000 биљака су мале”, наводи Ивана Стојковић са плантаже "Десине боровнице" из Никшића код Баточине.

Велика улагања, примена регенеративне пољопривреде, засад са раним сортама на осунчаној падини, гарантују квалитет и добру цену. Имају и личну доставу.

„Цена у хладњачи је 6 евра, почела је са 6,5, а цена по килограму је 1.000 динара. Ја сам најсрећнија када ми неко пише да су дивне, да су укусне, да имају мирис. Ја сам о томе маштала, а сада та машта постаје стварност”, каже Ивана Стојковић.

До такве стварности и засада какве је виђала на Новом Зеланду, прошле су године. Почетничке грешке у производњи, натерале су Стојковиће да непрекидно уче и консултују струку.

“Морамо све да знамо у сваком моменту. Ово је биљка која је јако нежна и буквално 24 сата ако се не види, може да се деси нешто и морамо да будемо ту”, наводи Катица Стојковић.

Добра "крвна слика" и имунитет биљака, пресудни су за крупан и здрав плод. Уз помоћ државе, купили су противградну мрежу. У најсавременије технологије гајења: системе за прихрану и заливање, инвестирали су сами. Планирају и нова улагања.

“Декарбонизатор, односно циљ јесте омекшавање воде како би биљка добила воду која је погодна за даљи раст и развој”, каже Ивана Стојковић.

Али и бренда Деса - скраћено од стјуардеса, како је и назвала своју плантажу. Ивана је економиста и још калкулише између прихода и расхода , па јој је тај посао, за сада, само хоби.