Šapčanin Stefan Kojić o pobedi na Evropskom šampionatu u basketu tri na tri

Zlato oko vrata i porodica na okupu, Stefanov dosanjan san. Prvi reprezentativni šampionat i osvojena evropska titula. Posle dve decenije medju koševima i sa loptom, titule najboljeg basketaša sveta jedan na jedan, na hiljade pređenih kilometara i dana u znoju - šabački zlatni basketaš kaže - vredelo je.

“Prvi nastup za reprezentaciju i prva zlatna medalja stvarno je super osećaj, ceo taj osećaj dok smo tamo bili i košarkaška reprezetacija u Manili igraju Svetsko prvenstvo pratili smo njih, Đokovića smo pratili, mi smo igrali tako da bio je jedan super osećaj. Kad pomeneš 3 na 3 reprezentaciju Srbije uvek se očekuje zlatna medalja i najviši ciljevi tako da smo opravdali to i uzeli zlato na Evropskom prvenstvu ako da je to super”, kaže Stefan Kojić, evropski prvak u basketu 3 na3.

Za slavlje, ali ni za odmor dodaje nije imao mnogo vremena, sa šampionata u Jerusalimu, pravo na turnir u Rumuniju zbog klupskih obaveza za Novosadski Liman. U Šabac je sa zlatom stigao sinoć.

“Medalja je stigla kao najveći poklon za našu decu, Koka nam je i prohodan taj dan i za sav trud i čekanje koje se isplatilo da tata dođe kući”, navodi supruga Julijana Kojić.

Šta treba jednom sportisti do zlatne medalje, koliko je to muke, odricanja?

“Treninga, putovanja, odricanja svega, ali najteže je od svih tih putovanja je što nisam sa porodicom, to mi najviše nedostaje tokom cele sezone što nisam sa njima”, kaže Stefan Kojić i dodaje: „ U Šapcu jedan dan i idem u Novi Sad treniramo i idemo za Hrvatsku u Samobor.”

Na pitanje šta je košarkaški basketaški cilj odgovara: „Cilj je olimpijsko zlato za sada.”