Vranjanci i Vranjanke: „Daleko od prvog koraka"

Tek kada listate knjigu „Daleko od prvog koraka" shvatite da su mnoge uspešne Nišlije poreklom Vranjanci. Aca Stanojević, autor knjige o poznatim Vranjancima, kaže da su svi oni došli na fakultet i zbog priznatih karijera i ostali.

“Veliki broj Vranjanaca živi u Nišu, od toga je dobar broj na tim vidnim funkcijama u gradu, industriji, prosveti, medicini, tako da - svako je našao sebe u toj nauci da se iskaže i tu je ostao i naravno grad je prepoznao te ljude, prihvatio ih. Nišlije i Vranjanci se izuzetno lepo razumeju i po govoru i po ponašanju, po običajima, tradiciji jednostavno ja se nisam osećao tuđincem u Nišu”, navodi Aca Stanojević, publicista.
Na tom putu je Emilija Stojilković koja se posle fakulteta zaposlila u aj-ti kompaniji. Tek 7 godina živi u Nišu.
“Smatrala sam da ću u Nišu naći taj osećaj pripadnosti s obzirom na to da je eto i jug Srbije, blizu je mog rodnog grada. U Vranju mi je dom, u Vranju mi je porodica, tamo je mesto gde sam odrasla, ali u Nišu sam ja”, ističe Emilija Stojilković, marketing menadžerka.
Iako i u Vranju može da se studira, sve je više novih smerova na fakultetima i višim školama, mnogi se odlučuju za univerzitetske centre. Ipak, kažu, ima i onih koji se vraćaju.
“Znam neke ljude koji su završili u Nišu, Novom Sadu, a sada su trenutno u Vranju rade onlajn, rade za pojedine firme. Lokalna samouprava se trudi da priušti ono što ima i u svim većim gradovima”, kaže Luka Trajković, iz Kancelarije za mlade grada Vranja.
Nije se vratio u Vranje, ali uprkos ponudama nije otišao ni iz Niša. Jedan od poznatijih Vranjanaca Branislav Tiodorović - priznati srpski stručnjak, čovek koji voli Niš, ali o Vranju govori sa posebnim ushićenjem.
“Uvek sam mojoj deci govorio da nisu imali sreću da budu rođeni u jednom divnom manjem gradu od Niša, ali divnom za život pogotovu za decu. Tamo se znalo kad je praznik, ne treba da gledaš na kalendar, silazi Gornja čaršija u donju čaršiju, svira na sve strane, igraju na sve strane i zna se da je praznik”, podseća prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog.
Novinarka zaposlena u nevladinom sektoru Milica Branković kaže da se i ranije, a i sada, najčešće zbog fakulteta, odlazilo iz Vranja. Svoj razlog da se ne vrati u Vranje objašnjava kroz smeh.
“Tek kada sam došla u Niš od mnogih ljudi sam čula da Vranjanke, tako bismo mi iz Vranja rekli, a ispravno je reći Vranjanke u Niš zapravo dolaze na studije, da bi našle muža i da bi se udale. To je nešto što mi je u početku bilo smešno, ali se ispostavilo da sam ispoštovala tradiciju i da sam i ja eto pronašla muža i ostala da živim u Nišu između ostalog i zbog toga”, objašnjava Milica Branković, novinarka.
Lako je biti Vranjanac ili Vranjanka u Nišu, verovatno to nije teško biti ni u drugim sredinama, jer oni sa sobom nose - vedrinu, duhovitost, otvorenost - duh Vranja kojeg se nikad ne odriču.