Od Bresnice do Rima: Stvaralaštvo i značaj slikarke Milene Čubraković

Kritičari kažu da je ostavila dubok trag na umetničkoj sceni i zauzima značajno mesto u razvoju slikarstva druge polovine 20. veka. Iako je životni i stvaralački put Milenu Čubraković odveo u Italiju, zavičaj nikada nije zaboravila. Oporukom je čačanskoj Galeriji ostavila sedam slika.

“Ona je učestvovala na VIII bijenalu 1974.godine, ovde na Memorijalu Nadežda Petrović tako da je ustvari Čačak grad koji se zaista zdušno, s ljubavlju odužio slikarki koja je ušla već u to vreme u enciklopedije Jugoslavije”, kaže Milica Baković, bibliotekarka u penziji.
Neraskidivo vezana za dve otadžbine umetnica se uvek vraćala rodnom kraju, a nisu je zaboravili ni u Rimu. Na izuzetnu slikarku u selu gde je rođena i gde je njen otac bio učitelj i danas podsećaju panoi u hodnicima osnovne škole. Kao trajna uspomena ostao je i bareljef sa Mileninim likom koji je školi poklonila Ana del Agata slikarka i vajarka iz Italije.
“Bila je veliki umetnik, da kažem svetskog ranga, međutim tek posthumno smo postali svesni njenog značaja. I smatram da je jako bitno mlađe naraštaje učiti o očuvanju svog kulturnog nasleđa, konkretno u ovom slučaju Mileninog stvaralaštva i značaja”, ističe Marija Paunović, nastavnica likovne kulture u Bresnici.
Ostvarila je bogatu slikarsku karijeru i učestvovala na značajnim izložbama širom Evrope na kojima je predstavljana jugoslovenska savremena umetnost. Njena dela se nalaze u raznim kolekcijama.
“U Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti, Muzeju u Novom Sadu, u samom muzeju Galerije u Čačku i tako dalje, tako je jedna briga o jednom umetničkom nasleđu koje zavređuje maksimalnu pažnju”, navodi Jerko Ješa Denegri, likovni kritičar i istoričar umetnosti.
Po svojoj želji iz Rima, večnog grada u večnost se preselila u Bresnici, gde je u martu 2004. godine sahranjena.