Šta znači kad vam u Sremu kažu da ste paždrokan

"Tako divane Sremci" naziv je nove knjige novinara i književnika Miomira Filipovića Fiće koja je predstavljena u prepunoj dvorani pozorišta u Sremskoj Mitrovici. Filipović je do sada objavio više od pedeset dela i dobitnik je najviših državnih priznanja u oblasti kulture.

Šalaj, svojta,brajko, vajda – samo su neke od reči kojima divane Sremci, zapisano je u knjizi Miomira Filipovića. Iako je Mačvanin, živeći u Sremu, Filipović je naučio mnogo o mentalitetu i jeziku ljudi na prostoru omeđenom Dunavom, Savom i Fruškom gorom.

I danas se rado seća reportaže o ženi alasu u Kupinovu, kada mu je tokom intervjua prišao jedan stariji Sremac.

„Je li? Jesi l’ ti oženjen?”
Ja kažem nisam.
„A kol’ko imaš godina?”
Pa, rekoh mu, dvadeset devet.
„Pa ti si paždrokan!”
Svi se smeju, smejem se i ja, a šta je paždrokan – nemam pojma.

A to je matori momak koji se teško ženi, objašnjava Miomir Filipović Fića, priređivač knjige.

Da sakupi reči pomogli su mu, kaže, brojni saradnici, autori različitih zanimanja koji sremsku leksiku ne komentarišu mnogo, ostavljajući stručnjacima vredan materijal.

„Autentičan govor, znači, jezik u akciji može samo na terenu da se zabeleži i oni su radili to. Sačuvali su neke reči koje su simpatične, koje imaju sasvim drugačije značenje od onoga kako smo mi navikli kad čitamo rečnike standardnog jezika”, navodi urednica prof. dr Anđelka Lazić.

„Fića je jedan od tih ljudi koji je pre svega stekao veliko iskustvo radeći kao novinar i on je kao novinar na radiju i televiziji posle i u Novostima i u Politici obilazio sva sela u Srbiji. Ne postoji čovek koji više poznaje mentalitet naroda i seljaka”, smatra Živorad Žika Ajdačić iz KPZ Srbije.

Stručnjaci kažu da u svakodnevnom govoru koristimo oko dve hiljade reči, a naš bogati jezik raspolaže sa stotinak hiljada. Zaboravljanjem starih reči gubimo i emociju koje one nose i zato ova knjiga ima posebnu vrednost.

„Neko će se možda iznenaditi ako kažem da je ona korisna i za negovanje književnog jezika, a i za očuvanje tradicije našeg narodnog govora zato što se te dve stvari razdvajaju, međutim, one su tesno povezane”, kaže prof. dr Darko Tanasković.

Da prikupe rečničko blago, timu koji je radio srcem cilj je bio isti, jer je kažu „sećanje na loptu krpenjaču, školsku skamiju i braćelu iz komšiluka bilo vredno svakog truda”.